Nesrećnici pobegli glavom bez obzira od metaka i bombi neželjeni su u Evropi u koju ih je donela nada da će spasti sebe i svoje najmilije od sigurne smrti. Oni koji su im, silom prilika, makar nakratko, pružili utočište, a nadaju se da će im što pre videti leđa, smatraju da pridošlice moraju da budu obeležene, da ne smeju „inkognito“ da se šetaju evropskim metropolama.
U glavnom gradu Velsa, Kardifu, migranti moraju da nose crvenu narukvicu od jake plastike. Menadžer privatne firme, zadužene za smeštaj i ishranu pridošlica, smatra da je to veoma praktično rešenje. Traka ne može da se skine, niti pozajmi drugom koji nije registrovan, a u međuvremenu, „služi“ da migranti budu izloženi sve većem šikaniranju u gradu, prevozu… Ovaj patent preuzela je i Škotska.
Stotine ljudi koji traže azil u Britaniji, smeštene o trošku države u Midlsborou, na istoku zemlje, morale su da žive u kućama koje imaju crvena vrata. Sve dok lavina protesta nije podigla uvis četke umočene u sivu boju, te su tragovi nečoveštva uklonjeni. Druge zemlje, za razliku od ovog regiona Velike Britanije, nijednog momenta nisu pokušale da isprave nepravdu, niti priznaju grešku…
U Mađarskoj koja je, uporedo sa zidom na granici sa Srbijom, protiv sebe podigla ceo Stari kontinent (da bi potom bodljikave žice počele masovno da niču na nekad državnim, odavno unutaršengenskim međama) – migranti su obeležavani žigom na podlaktici. Pri tome je korišćen ručni aparat za tetoviranje. Svet su obišle fotografije policajaca, snimljenih kako urezuju žigove u kožu očajnika kojima je sudbina dopustila da živi premoste okean, masovnu grobnicu migranata iz Azije i sa severa afričkog kontinenta. Vlasti u ovoj zemlji (ne)svesno su zažmurile pred činjenicom da se ovako nešto automatski vezuje za Holokaust i tetoviranje zatvorenika logora Aušvic serijskim brojevima.
U Češkoj, markiranje migranata obavljalo se flomasterom, ali ni taj žig nije moguće lako skinuti. Češka policija je, posle pljuska kritika, ovaj događaj objasnila potrebom da se migranti identifikuju i izdvoje iz mase ostalih putnika. I navodnom činjenicom da se time umanjuje opasnost da se (i zauvek) razdvoje članovi porodica. Portparol policije objasnio je da je to bio izuzetno težak zadatak, jer mnogi nisu imali dokumenta i nisu govorili engleski.