Direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Đurović kaže da je zatvaranje migrantskog centra jedna od mera koje inače odlikuju politiku Matea Salvinija.

„Ovakvim potezima, koji su dramatični i odzvanjaju u javnosti, pokušava da se pošalje poruka da migranti nisu dobrodošli i da Italija neće biti prva i poslednja na udaru migranata kada je reč o EU“, rekao je Đurović.

Novac koji se koristi za finansiranje drugih centara za prihvat migranata u Italiji daleko je manji nego ranije, ali to ne utiče direktno na manji priliv ljudi. Kako smatra Đurović, to je posledica ratnih dejstava u Libiji.

„Libijska obalska straža sprečava ljude da se domognu brodova, međunarodnih voda, gde su svi obavezni da pomognu“, istakao je Đurović.

Što se tiče smanjenja broja migranata u Evropi, Đurović kaže da ga ima, ali da brojke koje se prikazaju ne odgovaraju realnosti, jer ispod radara prođe mnogo ljudi i da je migracija i dalje intenzivna.

Dodao je da zatvaranje centra na Siciliji neće uticati na otvaranje novih ruta za migrante. Najveći broj njih u Evropu dolazi iz pravca Turske preko Balkana, a značajna je i ruta iz Maroka preko Španije. Druge rute su samo privremene.

Migranti na Balkanu — problem bez rešenja

Kada je u pitanju „balkanska ruta“, u poslednjih nekoliko nedelja svake sedmice najmanje 400 ljudi pokuša ili uđe u Bosnu i Hercegovinu iz Srbije. Dalje nastavljaju kroz Hrvatsku, preko Slovenije, pa do Italije.

„Pokušavaju masovno da se domognu Italije, regiona oko Trsta, i odatle nastavljaju dalje. Možda je to jedan od razloga zbog čega Salvini dolazi u posetu Srbiji — da prodiskutuje kako da se reši pitanje ove rute koja postaje dominantna“, naveo je Đurović.

Incidenti koji se dešavaju između migranata nije izuzetak samo u Srbiji, kaže Đurović.

„Veliki broj ljudi se gura ilegalno nazad iz pravca Hrvatske i onda ih Srbija prima. Zbog svog geopolitičkog položaja, Srbija postaje neka vrsta čistilišta ili tampon zone. To dovodi do velikih problema“, upozorio je direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila.

Rešenje tog globalnog problema se ne naslućuje i Srbija i BiH su, prema rečima Đurovića, postale zemlje gde su ljudi zaglavljeni, ali same ne mogu da reše ta svetska dešavanja.