Upravni sud je presudom 16 U 9284/2020 usvojio tužbu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i ponovio da je došlo do povrede prava na upotrebu i vođenje upravnog postupka na jeziku koji stranka, u ovom slučaju azilant  S.A. iz Avganistana, razume, kao i da  su službenici postupajuće Uprave za strance povredili načelo pomoći stranci, s obzirom da je u postupku otkaza boravka licu koje je izrazilo nameru za azil, korišćen engleski jezik, a postupak sproveden bez prisustva prevodioca, te da je azilantu  S.A. nakon toga uručeno rešenje o otkazu boravka na srpskom jeziku koji on ne razume.

Povodom navedenog slučaja, Upravni sud je još 22.02.2018. godine doneo presudu br. 9 U 19932/17 kojom je odbio navode Uprave za strance da ekonomičnost postupka opravdava upotrebu engleskog jezika od strane postupajućih službenika Uprave i naložio ponavljanje postupka, u kom bi se azilantu iz Avganistana omogućile procesne garancije vezane za upotrebu svog jezika u postupku. Međutim, u ponovljenom postupku Uprava granične policije nije postupila prema pravnim shvatanjima i primedbama suda u vezi sa postupkom, već je ponovila svoje prethodno rešenje, na koji način je povredila načelo obaveznosti pravosnažne sudske presude u upravnom sporu, što je Upravni sud  konstatovao 17.12.2020. godine u presudi 16 U 9284/2020.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, čiji pravnici su kroz ovaj slučaj strateške litigacije zastupali tužioca S.A. iz Avganistana, kao lica koje je izrazilo nameru za azil u Srbiji i koje je smatralo da mu je boravak neosnovano otkazan, se nadaju će nakon druge presude Upravnog suda, Uprava za strance Ministarstva unutrašnjih poslova postupati u svemu u skladu sa zakonom u pogledu poštovanja prava na prevođenje i načela pomoći stranci, kada je reč o licima za koja se osnovano može predpostaviti da su izbeglice, da ne govore niti razumeju srpski jezik, da su neuke stranke i da su u posebno osetljivom položaju kao stranci koji traže boravak i zastitu u Srbiji.