IZVOR: Večernje novosti 8. jul 2013.

Ljudi u Siriji žive u strahu da u svakom trenutku mogu biti ubijeni. To je život u kome se toliko bojiš smrti da misliš da si sigurno poludeo. Sada skoro da nema porodica koje svojim očima nisu gledale najbliže kako im pred očima umiru. Sirija – to je pakao na zemlji!

O strahotama krvavog građanskog rata koji se pred očima celog sveta više od dve godine odigrava u Siriji, svedoči Hasan M. On je intelektualac iz malog mesta u okolini Homsa, grada koji uz Damask u ovom trenutku važi za najkrvaviju tačku na planeti. Uspeo je da izmakne paklu građanskog rata i da se, ne okrećući se za otadžbinom u plamenu, domogne Srbije. On je prvi Sirijac koji je u Srbiji dobio azil.

Putovao je noću do granice sa Turskom, a preko dana bi se sakrio na jedno mesto i nepomičan čekao sumrak. Najveći broj ljudi u Siriji gine upravo na putevima koje kontrolišu vojska ili pobunjenici.

“ Kada vojska ili pobunjenici zaustave putnika, legitimišu ga i po tome iz kog mesta dolazi znaju koje je vere. Sledi ispitivanje i ako im se čini da nisi sa njima zagarantovan je metak“ priča Hasan.

„Uz dosta sreće, posle tri dana pešačenja i skrivanja, prolazeći razne vojne punktove i odrede smrti, uspeo sam da izađem iz Sirije i uđem u kamp za izbeglice u Turskoj. Onda sam odlučio da dođem u Srbiju jer sam ovde bio ranije. Imam prijatelje ovde“ dodaje Hasan.

Hasan odlično priča srpski jezik. Kao mladić je proveo nekoliko godina u Srbiji. Kaže, svidela mu se naša zemlja i planirao je još pre nekoliko godina da je ponovo poseti. Ali ni u najcrnjim mislima nije mogao da zamisli da će ovoga puta doći bežeći ispred bombi i ratnog vihora u svojoj zemlji.

„Ljudi su ovde vrlo dobri. Očekujem da naučim neki zanat i usavršim srpski jezik. Zasad je povratak u Siriju nemoguć. Pre rata sam bio srećan, verske razlike se nisu naglašavale, svi smo znali ko je odakle, ali to nije bilo bitno“ kaže Hasan.

„A sada toliko mnogo ljudi pati, toliko mnogo ljudi je pobijeno, ili unesrećeno zauvek. To je dosta slično kao i vaš građanski rat devedesetih godina. Zlodela koja se čine u ime naroda i verskih grupa samo dovode do novih osveta i uvlače našu zemlju i društvo u bratoubilački rat koji neće stati“ pojašnjava Hasan.

Reči sporo teku sa Hasanovih usana. Slike iz ratom zahvaćene zemlje stalno su mu pred očima. Strah za sudbinu porodice stalno u srcu i umu. Ratne okolnosti u gradiću pored Homsa izrodile su strah za život, a strah za život – nepoverenje.

„Može da se veruje samo porodici i određenim prijateljima“ kaže Hasan.
“ Jedna pogrešna reč brz je put do smrti. Meni su ubijeni brat od strica, brat od ujaka, brojni prijatelji, komšije i rođaci…“ dodaje on.

Hasan nije mogao da uzme oružje u ruke. Nije hteo. Tražio je put da pobegne. Sada je u Srbiji. Ali pravi život je još na čekanju.

“ Tamo je ostala moja porodica. Otac, majka, brat… Povremeno se čujemo telefonom. Svaki put me prođe jeza kada pozovem kući. Strepim da li će neko podići slušalicu. Ja ovde pokušavam da živim kao da imam neki cilj. Moram naći posao. Znam da se kući neću skoro vratiti“ izjavio je Hasan.

SVI ŽRTVE- Iz Sirije sada dolaze čitave porodice, sa malom decom, različitih veroispovesti, socijalnog statusa, obrazovanja. Zajedničko im je da su svi napustili svoje domove usled rata i neselektivnog nasilja koje nije poštedelo nikoga… Svi stradaju i postaju plen osvete, krađe, mržnje i koristoljublja…. Sticajem okolnosti skoro svi ili velika većina Sirijaca samo prolazi kroz Srbiju na putu ka Austriji i Nemačkoj – kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.