U petak 11.4.2008., predstavnik Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila, Radoš Đurović, u organizaciji UNHCR-ove pravne klinike, posetio je Centar za azil Republike Srbije u Banji Koviljači (kod Loznice). Mestu u kojem bi trebalo da budu smešteni svi oni koji bi tražili azil u Republici Srbiji i na koje bi se primenile odredbe novog Zakona o azilu (počeo da se primenjuje od 1.4.2008.).
Naime policija bi sa granice upućivala direktno tražioce azila u ovaj Centar za azil, a zatim bi o njihovom statusu u prvom stepenu, odlučivalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (Kancelarija za azil).
Trenutno ovaj objekat vodi UNHCR i finansira, iako je od primene novog Zakona o azilu (1.aprila 2008.) o njemu brigu trebalo da preuzme Republika Srbija.
Najverovatnije kroz nekoliko meseci stvoriće se uslovi da stvari počnu da teku po propisima utvrđenim novim zakonom. Ono što se nameće neminovno kao još jedno pitanje jeste sama udaljenost Centra od Beograda kao glavnog političkog i administrativnog centra u kome se nalaze svi neophodni propratni elementi za realizovanje azilnog postupka – što može da dovede do drastičnog povečanja troškova postupka, ali i blizina granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Aktuelni stanovnici Centra (trenutno ih ima 48) poreklom su uglavnom iz Iraka, Turske, Sirije, što ne znači da ih nema poreklom i iz nekih drugih zemalja kao što su Etiopija, Somalija, Kuba, itd.
U Centru za azil je trenutno zapošljeno četvoro ljudi uz angažovane pripadnike privatnog obezbeđenja, svi se oni neumornim radom trude da život tražiocima azila učine podnošljivim.