priredio:apc foto:apc

BEOGRAD,10.decembar– Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, organizovao je od 5. do 8.  decembra u Beogradu međunarodnu konferenciju o izazovima u integraciji izbeglica na Balkanu i u EU

Konferencija je okupila eksperte, predstavnike organizacija i lokalnih samouprava iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Bosne, Rumunije, Bugarske, Italije, Austrije, Slovenije Češke, Slovačke, Poljske, Mađarske, koji su razmenili iskustva i prakse o integraciji izbeglica u njihovim zemljama, postojećim i budućim izazovima. Na Konferenciji  se govorilo o izazovima integracije izbeglica u lokalnoj sredini, o značaju i uticaju medija i  društvenih mreža u procesu informisanja lokalnog stanovništva o tome ko su izbeglici i migranti, zašto su u njihovoj sredini, i potrebi njihovog uključivanja u društvenu zajedicu. Govorilo se i razmenjivala su se iskustva o zakonskim okvirima u kojima se integracije izbeglica odvijaju, o konkretnim koracima i onim koje treba preduzimati, o teškoćama, podsticajima i preprekama.

Zajednički izazovi sa kojima se susreću gotovo sve zemlje ocenili su učesnici konferencije su – pojačana antiizbeglička retorika, lokalni politički diskurs, delovanje političkih grupa protiv prihvata izbeglica, ali i nedovoljna informisanost o razlozima izbeglištva, potrebama, posledicama i osetljivosti ovih ugroženih grupa ljudi, te opšte odsustvo proverenih i objektivnih informacija-

Sve to ima negativan uticaj na lokalno stanovništvo kojim se manipuliše, a građani dovode u situaciju da se međusobno , a sve to stvara atmosferu predrasuda i straha, podstiče ksenofobiju.

Ne manje značajan problem, je, po oceni učesnika konferencije neefikasno delovanje administracija koja zbog nedostataka kapaciteta ali i volje, ne primenjuju postojeće propise o integraciji na način predviđen zakonom, tako da je integracija često neefikasna ili nepotpuna – pa ljudi ostaju u procepu, žive nevidljivi ili getoizirani, pored građana, a ne zajedno sa njima.

Isto tako, brojne zakonske promene u nekim zemljama Evrope, kada je reč o migraciji, stavljaju lokalne vlasti, organizacije, delove sistema, građane… u dilemu kako da adekvatno postupaju prema potrebama izbeglica u integraciji i na samo funkcionisanje celokupnog sistema azila i prihvata.

Zaključeno je da nepoznavanje i nedostatak informacija predstavljaju poseban problem kada je reč o uspostavljanju komunikacije i lokalnoj integraciji izbeglica, te da je važno upoznavanje izbeglica sa kulturom, običajima, jezikom, istorijom, zakonima sredina u koje dolaze…Istovremeno i lokalnog stanovništva sa sudbinom izbeglica, sa situcijom u zemljama njihovog porekla, opasnostima od kojih su pobegli, o strahotama izbeglištva, običajima… Integracija je obostrani proces i uz razumevanje i kulturološke sličnosti može da se olakša.

Jedinstven zaključak je  i da je najbitniji akter u integraciji i uslov za njeno uspešno realizovanje, lokalna samouprava gradova i mesta gde se izbeglice nalaze. Samo one znaju kako veliki izazovi pred njima stoje jer žive sa ovim ljudima i primaju teret izbeglištva na svoja pleća. Kao jedan od imperativa uspešne integracije je , zaključeno je, pravovremeno informisanje i odgovornost i razumevanje medija za ovaj problem, kako bi informacije upućene građanima bile što objektivnije. Lokalne organizacije moraju da lokalne građane što više upoznaju o problemima izbeglištva i podstiču razvijanje socijalnih kontakata i komunikaciju između izbeglica i lokalnih građana u sredinama gde žive. U tom procesu svi građani imaju značajnu ulogu,ali posebnu mladi i omladinske organizacije.

Na osnovu iskustava koja su se čula tokom tri dana razmene iskustava i stavova o najaktuelnijim problemima integracije izbeglica, potvrđen je stav da centralizacija u migraciji i integraciji nije realno niti održivo rešenje.