Objavljeno u dnevnom listu Politika februar 2012.

U paviljonu „Cvijeta Zuzoric” na Kalemegdanu otvorena je izložba „ Berlinska soba” na kojoj izlaže autor Tanja Ostojić, internacionalna umetnica koja stvara i izlaže širom sveta.
Kroz svoj rad-video instalaciju „Sans papiers/Ilegalizovani ljudi”(realizovano u saradnji sa Davidom Rihtom 2004 godine u Berlinu) umetnički je uobličila svoje stavove koji su proistekli iz obimnih istraživanja o izbeglicama i azilantima u Nemačkoj.

 

Njen projekat „Tražim muža sa pasošem Evropske unije” iz 2000. godine bio je uvod u razvijanje teme imigracione politike u evropskim zemljama. Kako umetnica navodi u intervjuu datom „Politici” (objavljeno u Kulturnom dodatku 25. februar 2012. godine), ona je politizovala sopstvenu poziciju žene, migrantkinje sa prostora bivše Jugoslavije kako bi sa punim kredibilitetom mogla da govori o značajnim političkim temama kao što su migracija, diskriminacija, rasizam ….
Iz vizure Umetnice, jedan od najvećih problema Evropske unije jeste i takozvana Tvrđava Evropa, nastala kao posledica restriktivnih imigracionih zakona i zakona o azilu. Njeno vidjenje da „vlade država članica Evropske unije daju sve od sebe da što manji broj ljudi dobije azil.Izbeglice bivaju deportovane čak i pre nego što kroče na tlo Evropske unije, te su izvan EU prepuštene same sebi, u mnogim slučajevima bivaju gurnute u sigurnu smrt.Ženevska konvencija je jedini međunarodni zakon koji štiti”ne-državljane”.Ona je postavljena posle Drugog svetskog rata i od tada nije unapređivana. Mnoge zemlje potpisnice ove konvencije krše zakon dok UNHCR ne interveniše”.