Source: APC
Photo: APC

20 novembar, 2024 – Obeležavamo Svetski dan deteta u Srbiji sa velikim izazovima koji se tiču prava i ranjivog položaja dece izbeglih koja ulaze, ostaju ili prolaze kroz Srbiju koristeći iregularne migrantske rute preko Zapadnog Balkana.

Izbegla deca dolaze iz populacije iregularnih migranata, tražilaca azila ili izbeglica i čine preko 15% celokupne populacije izbeglih lica koja ulaze u Srbiju. Deca su poreklom iz Sirije, Avganistana, Ukrajine, Pakistana ali i drugih zemalja Azije i Afrike, a putuju u pratnji roditelja i često uz pomoć krijumčara, dok u više od 4% slučajeva putuju i sama, bez pratnje roditelja ili bilo kog drugog bliskog rođaka.

Najčešće, izbegla deca nemaju pravno regulisan položaj dok se nalaze u Srbiji (faktički se nalaze u zemlji ali nemaju pravno regulisan boravak u zemlji), a pored smeštaja u centrima koji još uvek rade (svega 5 centara je još uvek otvoreno od ukupno 17 postojećih centara za prihvat), nalaze se često van radara institucija, skriveni u iregularnom smeštaju ili pod kontrolom krijumčara van sistema prihvata. Kako iregularna migracija i krijumčarenje zaobilazi sistem prihvata, institucijama postaje sve teže da potrebe dece prepoznaju i da spreče eventualne zloupotrebe dece koja zaobilaze sistem centara za prihvat.

Ovakva situacija dovodi i do realnih izazova koji postoje u pogledu opasnosti od eksploatacije dece od strane krijumčara, kriminalnih grupa ali i od trgovaca ljudima dok se deca još uvek nalaze u Srbiji. Ranjivosti dece, pored njihovog neregulisanog pravnog položaja, dodatno doprinosi i nasilje na našim granicama kao i praksa guranja/vraćanja izbeglica mimo zakonskih procedura readmisije (takozavni pushbackovi migranata).

Izazovi  postoje i oko prakse utvrđivanja uzrasta dece od strane institucija, te situacije kada je teško utvrditi da li se radi o maloletnicima ili punoletnim licima jer ne postoji način ni utvrđena i prihvaćena jedinstvena procedura da se uzrast jasno i nedvosmisleno utvrdi.

Pored potrebe da sva deca budu u Srbiji u pravno regulisanom položaju (postupku traženja azila, postupku povratka, postupku integracije, sa humantarnim ili privremenim boravkom, itd.), pitanje postavljanja staratelja za izbeglu decu bez pratnje se nameće kao bitno pitanje za koje postoji potreba da se rešava u okviru postojećeg sistema socijalne zaštite, a ne preko staratelja koj su angažovani projektno. Staratelji treba da budu postavljani iz reda socijalnih radnika zaposlenih u lokalno nadležnim centrima za socijalni rad, a ne da budu birani među aktivistima ili ljudima koji nemaju profesionalno dugogodišnje iskustvo u sistemu socijalne zaštite

Kada je reč o izbegloj deci koja putuju bez pratnje roditelja, njih je potrebno intenzivnije upućivati u odgovarajuće ustanove socijalne zaštite za brigu o maloletnicima bez pratnje roditelja, umesto ih smeštati u centre za prihvat migranata kojima rukovodi Komesarijat za izbeglice jer su isti centri namenjeni smeštaju punoletnih lica i nisu adekvatni za smeštanje maloletnika bez pratnje roditelja, niti sve potrebno osoblje zaposleno u istim centrima raspolaže potrebnim znanjima i kvalifikacijama potrebnim za rad na zadovoljavanju složenih i urgentnih potreba maloletnika bez pratnje roditelja.

Staratelji trebaju da pokažu veću ažurnost u pokretanju postupaka za traženje azila pred nadležnim institucijama kako bi zaštitili decu od diskriminacije i svih drugih rizika, tako postupajući u njihovom najboljem interesu.