Novosti, 13. jun 2012.

Navala azilanata, neki susedi traže način da se zaštite od naše granice. Ilegalnih migranata četiri puta više

NAVALA ilegalanih migranata koji prolaze kroz Srbiju na putu ka EU sve je veća.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, od januara do maja 486 osoba iz Afrike i Azije izrazilo je nameru zatražiti ovde azil. U istom razdoblju ranije, ovu nameru izrazilo je njih 579. U ostatku prošle godine, taj broj je povećan za oko 2.500!

 

Osim zvaničnih azilanata, policija je od početka godine otkrila i 500 ilegalnih migranata, dok ih je u 2011. ukupno bilo 800.

– Broj ilegalnih migranata, posebno iz severne Afrike, drastično raste, a policija otkrije tek mali broj. Većina se sigurno dokopa Mađarske. Procene su da je ilegalnih migranata u 2011. bilo najmanje četiri puta više nego tražilaca azila – kaže Radiš Đurović iz Centra.

Azil službeno traže samo oni koji putuju s decom, trudnicama, bolesnima, pa žele da „kupe“ neko vreme da se odmore, ali i oni posle nastavljaju ka zapadnoj Europi. Dok su ovde, oni imaju pravo na smeštaj ili socijalnu pomoć ako nisu u kolektivnim centrima, na hranu, odeću, obuću, zdravstvenu zaštitu i slobodno kretanje.

Oko 85 posto tražitelja azila su muškarci i tradicionalno ih najviše ima iz Avganistana (250) i nešto manje iz Alžira (53) i Pakistana (33). Posle „arapskog proljeća“ u porastu je, međutim, i broj Marokanaca, Tunišana i Sirijaca. Od 486 tražitelja azila 160 su deca.

Trend rasta i azilanata i ilegalnih migranata će se nastaviti, a na ovo će, po procenama Centra za pomoć azilantima, uticati teška kriza u Grčkoj. Naime, Afrikanci i Azijati su ranije ostajali u Grčkoj tražeći sezonske poslove, dok se sada tamo sve kraće zadržavaju. Oni sada iz Turske odmah produžavaju za našu zemlju, pa odatle dalje za Mađarsku.

– Ovi „udari“ će biti još veći zbog eskalacije sukoba u Siriji (u Turskoj je već sada 20.000 izbeglih Sirijaca), a očekuje se eskalacija iu Avganistanu i Iranu – kaže Đurović.

Zato je Europska komisija predložila EP da zemlje članice dobiju mogućnost ponovnog zamrzavanja bezviznog režima na razdoblje od šest mjeseci do dve godine, kao i da im se omogući da zatvore granice na pet dana u slučaju migratornog pritiska.

U Centru ne veruju da će se ove mere EU odmah odraziti na Srbiju, već se pre može očekivati „postavljanje barijera“ na tursko-grčkoj granici. U samoj Grčkoj u toku je izgradnja 30 deportacionih centara.

NAŠIH UPOLA MANJE, IDU U NJEMAČKA ZA prva dva meseca ove godine 1837 državljana Srbije tražilo je azil u Švicarskoj, Francuskoj, Belgiji i Nemačkoj. Najviše njih je zatražilo azil u Njemačkoj –1.096. Ali, podaci pokazuju da je ta cifra stavljena pod kontrolu i da ih je upola manje nego u isto razdoblju prošle godine.