IZVOR: Večernje novosti 10.01.2014.

Stavljanje Srbije na listu sigurnih zemalja smanjuje broj zahteva za azil, ne i odlaske. Vraćaju se kući, pa pokušavaju da odu u drugu zemlju ili u istu, ali na crno.

Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima na šest meseci stupio je na snagu 9.januara 2014.godine. Takozvana suspenzivna klauzula ubuduće će omogućiti članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv azilanata, među kojima je i Srbija.

Mada je broj osoba koje traže azil iz naše zemlje, prema rečima Nenada Banovića, predsednika Komisije za praćenje bezviznog režima, prošle godine bio manji nego pretprošle, u pojedinim zemljama on je drastično porastao. Tako je u Nemačkoj, posle odluke tamošnjeg Ustavnog suda da se poveća pomoć koju dobijaju svi koji apliciraju za azil, broj podnosilaca zahteva veći za 1 200.

Za razliku od Nemačke, u Švajcarskoj se broj azilanata iz Srbije u 2013.godini šest puta smanjio, jer je ova zemlja svrstala Srbiju u sigurne zemlje. To znači da se o zahtevima za azil odlučuje po hitnom postupku, a ne za pola godine, pa oni ne mogu tamo da prezime od socijalne pomoći.

Po zvaničnim državnim podacima, od uvođenja bezviznog režima 2009.godine, u četiri zemlje EU plus Švajcarska (bez Danske), azil je zatražilo njih 49.835. Samo prošle godine, do decembra 2013. godine, broj azilanata je dostigao 12.173 u pet zemalja EU (Nemačka, Švedska, Luksemburg, Belgija i Danska) i u Švajcarskoj.

Da bi sprečile dalji rast broja onih koji traže azil i smanjile mogućnost da nam ponovo bude uveden vizni režim, srpske vlasti su najavile i pooštrenu kontrolu na graničnim prelazima.

„Svaki državljanin mora, osim putne isprave, da ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu “ navodi Nenad Banović, predsednik Komisije za praćenje bezviznog režima.

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da najavljene oštrije mere ograničavaju slobodu kretanja.

“ Da li će se mere primenjivati u odnosu na sve građane i, ako ne, po kom kriterijumu će granična policija izdvajati pojedince prema kojima će ih primenjivati“ izjavio je Đurović.

Đurović naglašava i da borba protiv zloupotrebe bezviznog režima ne može da padne samo na teret srpskih organa.

„Jednostrani pokušaji sprečavanja zloupotreba bezviznog režima mogu da otežaju, ali ne i da spreče ljude da traže sklonište u zemaljama gde im dužina trajanja azilnih procedura i pomoć omogućavaju da prežive, prezime, leče se i zarade. Rešenje je ono što su uradile Austrija i Holandija, koje su problem visokog broja neosnovanih zahteva za azil ublažile uvođenjem ubrzanog azilnog postupka. Slično je i u Danskoj, Luksemburgu i Belgiji, gde je broj zahteva drastično opao“ navodi Đurović.

Međutim, po Đurovićevim rečima, u slučaju Srbije ubrzane azilne procedure rešavaju problem samo delimično, jer se po povratku u Srbiju oni ponovo spremaju za put, ili u neku drugu zemlju, samo ovoga puta kao ilegalni migranti, koji ne traže azil.

Granična policija je od donošenja uredbe koja uređuje ovlašćenja granične policije i dužnosti lica koja prelaze granicu, 2011. godine, vratila 6.500 srpskih državljana sa prelaza jer nisu ispunili najmanje jedan od uslova. U toku su i istrage protiv organizatora prebacivanja azilanata u zemlje zapadne Evrope, što se pokazalo kao unosan biznis.