Izvor: Tanjug

Beograd, 16.08.2021. – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže da se, nakon što su Talibani preuzeli i Kabul može očekivati masovniji priliv izbeglica iz te zemlje.

Prema rečima Radoša Đurovića, oni pre svega gravitiraju, preko Mediterana, ka Turskoj i Iranu, ali i ka zemljama zapadne Evrope preko Balkana i Srbije.

Đurović za Tanjug kaže da za sada nema esktremno velikog priliva izbeglica jer su putevi u Avganistanu neprohodni i nebezbedni, ali se očekuje da će Talibani omogućiti velikom broju ljudi da napuste zemlju.

“Sa svakim prilivom izbeglica iz centralne Azije ili sa Bliskog Istoka realno je očekivati da će jedan broj njih pokušati da dođe do zapadne Evrope, koja im je uz Tursku i Iran, jedna od opcija“, navodi Đurović.

Međutim, pitanje je, kaže, kako će se rešavati pitanje masovnijeg talasa izbeglica iz Avganistana, kojima je prva destinacija Turska, i da li će turski predsednik Redžep Erdogan zloupotrebljavati njihov težak položaj izbeglica i ucenjivati Evropu.

Đjurović kaže da je za očekivati da se intenzivira priliv izbeglica i na ostrva Grčke, ali veruje da će odgovor Evrope biti drugačiji nego 2015.godine jer, dodaje, EU godinama gradi sistem povezanih sudova država koje imaju barijere na koridoru koji vodi kroz Balkan.

“Od Turske do Austrije, sve zemlje su na neki način uključene u evropsku politiku zaustavljanja migracija. Sve zemlje na balkanskoj ruti imaju ograde, pojačane policijske snage i spremne su da reaguju u situacijama nepredvidivog priliva ljudi“, ukazuje Đurović.

Napominje da Srbija ima posebno osetljiv položaj kao poslednja zemlja do granica EU i “Šengen-zone“ i da je za razliku od drugih zemalja, kao što su Severna Makedonija ili Albanija, to stavlja u nezgodan položaj. “Sve te zemlje mogu da propuste migrante, a da se oni ‘zaglave’ u našoj zemlji, na oštrim granicama EU“, navodi Đurović.

Veruje da će odgovor Srbije biti usaglašen sa zemljama u regionu i pod koordinacijom EU, te upozorava da Srbija nema tehničke ni prihvatne kapacitete da odgovori na značajnije povećanje i ostanak izbeglica u zemlji i da o tome mora užurbano da se razmišlja.

“Ne možemo da se rukovodom time da će ljudi proći kroz našu zemlju u kratkom vremenskom periodu jer EU to onemogućava. Ono što možemo da učinimo je da insistiramo kod EU i suseda na solidarnosti i da upozoravamo na scenario koji može da se desi i da nećemo moći da izdržimo masovan priliv i prihvat izbeglica“, navodi Đurović.