IZVOR: Tanjug 23.april 2015.

Srbija treba da uzme u obzir veliki talas migracija koji se dešava preko Mediterana, ali isto i preko Balkana, jer podaci od početka 2015. godine govore da je više od 9.000 ljudi zatražilo azil i ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će da zatraže azil u Srbiji, izjavio je 23.aprila 2015. godine za Tanjug izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

Đurović je rekao da ta brojka predstavlja samo jedan deo celokupnog broja migranata, imajući u vidu da se najveći broj njih i ne obraća našim organima i institucijama, već pokušava da svoj put nastavi dalje. „Moramo da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu“, istakao je Đurović.

Radoš Đurović je naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Sirije, više od 3.600, potom iz Avganistana – 2.700, iz Iraka – više od 500, ali i iz mnogih drugih zemalja iz kojih dolaze ljudi koji beže, pre svega od progona i opasnosti. „Treba naglasiti da ima više od 1.600 dece u ovoj grupi tražilaca azila u Srbiji, a od tog broja, 850 njih je bez pratnje roditelja“, napomenuo je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema njegovim rečima, ljudi se u proseku zadržavaju od sedam dana do dve sedmice u Srbiji, ali to ne znači da neće ostati duže, ukoliko prelazak granice i njihova želja ka Evropi bude nekako onemogućena, pre svega graničnim kontrolama i dužim boravkom u Srbiji. „Postavlja se pitanje šta ćemo da radimo sa njima. Razlozi za njihov dolazak u Srbiju su pre svega teška situacija na Bliskom Istoku, u Siriji, Iraku i Libiji. Ljudi koji dolaze, sve više su motivisani da spasu goli život, a sve je manje onih koji beže iz ekonomskih razloga. Kada su ljudi očajni, vi prosto ne možete da ih zaustavite i to je nešto što prosto moramo imati u vidu“, kaže Đurović.

On je istakao da se tim ljudima mora obezbediti adekvatan prihvat i da treba povećati kapacitete.

Takođe, prema njegovom mišljenju, rešenje je dodeliti privremenu zaštitu svima onima koji dolaze iz Sirije, Iraka, gde ne mogu da se vrate, a što je očigledno iz izveštaja o stanju na terenu. „Ljudi koji dolaze su stvarno izbeglice i njima je potrebno pre svega dati odgovarajući smeštaj, isprave i zdravstvenu zaštitu. Sve su to neophodni preduslovi da bi uopšte broj ljudi koji dolazi nekako naše društvo moglo da prihvati, a da se, sa druge strane, zaštiti naše stanovništvo“, rekao je Đurović.

On je naglasio da ti ljudi neće nestati ukoliko mi žmurimo na njihovo prisustvo i da Srbija mora da poveća kapacitete i ti ljudi se moraju uvesti u legalne tokove.

Đurović je poručio da su ljudi bez papira, poput onih koji su putovali morem do Italije u prethodnih nekoliko dana i koji su stradali, izloženi krijumčarima i svima onima koji žele da zloupotrebe njihov ranjiv položaj. „Svedoci smo bili da i u Srbiji ljudi stradaju. Ne na moru, ali isto od ruke krijumčara – bilo tako što su transportovani na jedan nehuman način, bilo tako što se tretiraju kao roba, ili su izloženi seksualnoj, radnoj i svim drugim vrstama eksploatacije“, kaže Đurović.

On kaže da je situacija po pitanju broja migranata koji se kreću na putu ka Evropi zaista ozbiljna, a na to ukazuju upravo i reakcije EU, koja kroz svoje hitne planove i kroz program od 10 tačaka pokušava da iznađe rešenje za problem sve većeg broja ljudi koji dolaze. „EU je opredeljena da se, pre svega, izbori sa krijumčarima. Po njihovim stavovima, krijumčari su oni koji su glavni u omogućavanju krijumčarenje i dalju migraciju ljudi i za sve nevolje koje pogode ove napaćene ljude na putu ka Evropi. EU je naglasila da će se boriti svim mogućim sredstvima da to zaustavi“, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, EU je istakla i da je kontrola spoljnih granica njen prioritet, kao i saradnja sa zemljama porekla izbeglica, ali i sa zemljama tranzita. „EU je naglasila da u radu sa zemljama koje su tranzitne, može donekle da se reši ovaj problem, a tu je Srbija, koja je poslednja zemlja pre Šengenskog sporazuma“, rekao je Đurović.

Imajući to u vidu, rekao je Đurović, od Srbije se očekuje da konsoliduje svoj azilni sistem i da omogući da sistem funkcioniše, kao i da unapredi sistem prihvata ljudi i da efikasnije kontroliše granicu i izbori se sa krijumčarima ljudi.