IZVOR: Mondo 8.septembar 2013.

U Srbiju dnevno stiže oko 40 tražilaca azila, od kojih više od trećinu čine izbeglice iz Sirije, a Centar za azilanate u selu Bogovađa kod Lajkovca trenutno je prepunjen.

Dok čekaju da budu primljeni u prihvatni centar, tražioci azila su primorani da se sami snalaze za smeštaj i hranu po okolnim šumama, napuštenim kućama i praznim vikendicama.

„U Centru za azil u Bogovađi trenutno se nalazi 150 tražilaca azila, od kojih 44 izbeglice iz Sirije, a dnevno u kamp pristiže oko 40 novih tražilaca azila, od toga 15-ak poreklom iz Sirije“, rekao je pravni savetnik i pomoćnik upravnika Centra za prihvat azilanata u Bogovađi, Milan Vladić.

Objekat je pun, ima mesta eventualno za žene sa decom i ugrožene kategorije stanovništva, a tu se pre svega misli na one u teškom zdravstenom stanju i maloletna lica bez pratnje, naveo je on.

Prema njegovim rečima, uglavnom se radi o mlađim ljudima, starosti od 20 do 25 godina, koji su pretežno obrazovani, a većina njih je napustila zemlju usled ratnih zbivanja, dok se manji deo nalazi u Srbiji iz ekonomskih razloga.

„Tražioci azila koji su došli u kamp, s obzirom na to da nemamo trenutno kapaciteta da ih primimo, primorani su da se snalaze sami i nalaze se u šumama ili napuštenim kućama u okolini kampa ili u selu Bogovađi gde provode noć u napuštenim objektima“, istakao je Vladić.

Grupa azilanata iz Sirije kaže da je u njihovoj zemlji situacija „stravična, da nema hrane“, zbog čega su bili primorani da napuste svoju zemlju.

Na pitanje šta misle o mogućnosti da se njihova zemlja nađe na udaru vojne akcije, sirijski azilanti odgovaraju da tu pretnju ne smatraju toliko realnom i da „svet ne govori istinu“, a da oni samo žele mir.

Neki od njih već nekoliko meseci nisu, kako navode, u kontaktu sa svojima, jer u Siriji „nema interneta, nema telefona, nema komunikacije“.

Ahmed (17) je došao iz Sirije pre par dana, a u Srbiji je samo u tranzitu jer želi da ide u Švedsku.

„Nemam ništa, ni novac, ni hranu, ni smeštaj, nemam gde da se istuširam“, kaže on.

Situaciju u kojoj se trenutno nalazi u Srbiji opisuje kao veoma tešku, jer „uopšte ne spava noću pošto ih ima previše u maloj kolibi, a veoma je hladno“.

Ahmed ima rane po nogama jer je, kako kaže, morao da stotinama kilometara pešači na putu iz Sirije, a svoju zemlju je „morao da napusti, jer je tamo situacija izuzetno opasna, bombe lete svuda i niste sigurni da li ćete se sutra probuditi živi ili ćete umreti preko noći“.

„Želeo bih da ljudi u Siriji žive i da se svi smeju, a ne da umiru“, ističe Ahmed.

U Siriji, kako kaže, ima oca sa kojim je u kontaktu jednom ili dvaput mesečno, ima brata u Švedskoj, a majka mu je umrla.

Većina tražilaca azila, kako objašnjava Vladić, ostaje kraće vreme u kampu, zadržavaju se oko dve nedelje, dok se ne snađu i ne nađu način da napuste Srbiju, jer većina njih nije zainteresovana da ostanu u Srbiji, već je uglavnom slučaj da oni ovde dobiju obrok, smeštaj, skupe energiju i nastave put ka zemljama zapadne Evrope.

Prema njegovim rečima, tražioci azila koji su smešteni u kamp imaju na raspolaganju sportske terene za fudbal, košarku, odbojku, kao i radionice engleskog i srpskog jezika gde se upoznaju sa frazama kako bi mogli da komuniciraju sa lokalnim stanovništvom, a organizovana je i radionica šivenja i pletenja.

„Trudimo se da im na najbolji mogući način prekratimo vreme i skrenemo misli sa trenutne situacije u kojoj se nalaze, ukoliko je to moguće“, kazao je Vladić.

Generalno, navodi on, azilanti ne prave probleme, a problemi koji se eventualno jave su manje ozbiljni – reč je o manjim krađama pošto se dešava da u selu nekome nestanu patike ili neki odevni predmet, a najteži problem koji se javlja je to što upadaju u kuće, odnosno prazne vikendice, upravo zbog toga što nemaju gde da prespavaju.

Manji broj njih govori srpski koristeći osnove fraze, uglavnom govore engleski jezik, dok tražioci azila iz afričkih zemalja pretežno govore francuski, dodaje Vladić.

U Bogovađi, kaže on, meštani pozitivno reaguju na tražioce azila i prevazišli su taj prvi problematični kontakt koji su imali dok ih nisu upoznali i dok nisu shvatili da su to „obrazovani mladi ljudi kao i mi i da nam ne žele ništa loše, naprotiv žele da ih prihvatimo dobro dok su tu i lepo ispratimo tamo gde su krenuli“.

Što se tiče sastava tražilaca azila koji se trenutno nalaze u kampu, to su uglavnom ljudi koji potiču iz Sirije, Somalije, Sudana, Eritreje, a manji broj potiče iz Maroka, Alžira i Tunisa, kazao je on.

Kako Vladić navodi, od 50 do 70 tražilaca azila trenutno čeka na prijem kamp, a u međuvremenu se sami snalaze za smeštaj i hranu.

Raid iz Maroka, mladić od 20-ak godina, već je, kako kaže, nedelju dana u Srbiji, iz svoje zemlje zemlje je otišao iz „ličnih razloga“, ali ne može da uđe u kamp zato što upravnik kaže da nema mesta.

„Sedamnaestoro nas spava u maloj kolibi, bez hrane i ćebadi, a ovde u Srbiji je dosta hladno“, žali se ovaj azilant, napominjući da među njima ima i maloletnika, od kojih i jedan 15-godišnjak iz Sirije, koji je astmatičar, a ima i još bolesnih.

„Želim da ostanem u Srbiji“, ističe azilant iz Maroka, dok drugi iz Alžira dodaje da je „ovde došao, a da sada nema mogućnosti da odavde ode“.

Grupa azilanata iz različitih zemalja, koja trenutno čeka da bude primljena u kamp, navodi da ih je policija izbacila iz obližnje privatne kuće u kojoj niko ne živi, koja je stavljena na prodaju, a u koju su oni provalili da bi spavali u njoj, jer je tu bilo „nešto toplije nego u kolibici“.

U selu Vračević, šest kilometara od kampa u Bogovađi, nalazi se još jedan Centar za prihvat azilanata, koji je otvoren tokom zime 2013.godine iz humanitarnih razloga, pošto je i tada bila slična situacija sa povećanim prilivom azilanata, a zatvoren je polovinom leta 2013.godine.

Iako je Centar u Vračeviću zvanično zatvoren i na vratima stoji obaveštenje o tome na engleskom, francuskom i arapskom jeziku, vrata na objektu su otvorena i, kako izgleda, prostorije u kojima se nalaze kreveti i ćebad koriste se za spavanje.

Zamenik upravnika Centra za prihvat azilanata u Bogovađi, Milan Vladić, rekao je Tanjugu da o tome nije obavešten.