Ilegalne migracije su sigurnosna pretnja u jugoistočnoj Evropi i zahtevaju regionalno rešenje, slažu se eksperti.

Ivana Jovanović i Miki Trajkovski za Southeast European Times u Beogradu i Skoplju- 7.3.2013.

  Grupa migrinata okupljenih oko grejalice u privremenom skloništu u Paliću na severu Srbije

Zapadni Balkan, kao tranzitna ruta za zemlje Evropske Unije nastavlja da se suočava sa sve većim brojem migranata koji ilegalno prelaze granice, zaključuje Internacionalna organizacija za migracije (IOM). Analitičari se slažu da je kooperacija najbolji način za rešavanje ovog regionalno rasprostranjenog problema.

„Integrisan regionalni pristup je najbolji način za napad na migraciona pitanja“, ističe Trpe Stojanovski, direktor Regionalne inicijative za migraciju, azil i izbeglice za SETimes. „Kreiranje zajedničkih pravila u oblasti azilne procedure koja su zasnovana na poštovanju ljudskih prava i uskladjena sa međunarodnim pravom, takođe je jako važno“.

Ilegalna migracija predstavlja jednu od glavnih sigurnosnih pretnji za region, zbog svoje povezanosti sa trgovinom ljudima, drogom i oružjem, kaže Brankica Grupković, predstavnik Srbije i Crne Gore u Medjunarodnom centru za razvoj migracione politike za SETimes.

Broj ilegalnih migranata je drastično porastao od 2009. godine kada se pojavio novi tip ilegalnih migracija- sekundarni tranzit ilegalnih migranata iz Afrike i Azije u Evropsku Uniju, zaključuje srpska granična policija.

„Region je suočen sa vrlo složenim migracionim scenariom, ne samo zbog svog geografskog položaja i guste saobraćajne infrastrukture, već i zbog socio-ekonomskih i političkih faktora… Fenomen ilegalnih migracija u regionu kao ulaz u Evropsku Uniju trenutno je u fokusu kako samog regiona tako i zemalja Evropske Unije“, izjavila je Grupković.

Poslednji podaci srpske granične policije pokazuju da je više od 1000 ljudi pokušalo ilegalno da pređe srpske granice i da ih je oko 14000 otkriveno kako ilegalno prelazi zelenu granicu (područje granice van graničnih prelaza) koje je kontrolisano. Većina ilegalnih migranata koja je procesuirana od strane srpske granične policije su državljani Avganistana i Pakistana.

„Srpska granična policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovode brojne aktivnosti na regionalnom i medju državnom planu“, izjavljeno je u MUP-u za SETimes. Trenutno, srpska granična policija radi sa partnerima iz Austrije i Mađarske.

Balkanska ruta je tranzitni region ka zemljama EU

Najduža granica Bosne i Hercegovine je sa Hrvatskom, duga je skoro 1000 kilometara. Saradanja između dve zemlje je neophodna, ali budući ulazak Hrvatske u EU je izazov za obe zemlje.

„Kooperacija između granične policije i hrvatske policije postoji na svim nivoima. Priprema novog sporazuma o migracijama na granici koji će biti u skladu sa standardima EU je u toku. Protokoli sa Hrvatskom koji se odnose na zajedničke patrole, oficire za vezu, zvaničan tranzit i istraživački tim, biće i dalje na snazi“, izjavio je Vinko Dumančić, direktor granične policije BiH.

Crna Gora i Makedonija imaju bilateralnu saradnju od 2007. godine po pitanjima tranzicionog kriminala, trgovine ljudima i ilegalnih migracija. Saradnja se odvija kroz razmenu dokumenata i informacija.

Ipak, kako je Grupkocić rekla, borba protiv ilegalnih migracija bi trebalo da se fokusira na ojačavanje granične kontrole i povećavanje saradnje na putevima ilegalne migracije.

“ To uključuje usklađen pravni okvir, zajedničke napore u krojenju i implementiranju pristupa pitanju ilegalnih migracija kao dela migratorne politike, zajedničkog analitičkog rada između zemalja u pitanju i razmeni informacija i rezultata.