COVID_19 pandemija je 2020. godine donela značajne promene u čitavom svetu i u različitim aspektima života, te tako i u migracijama. Proglašenjem pandemije korona virusa izbegli u Srbiji su se našli u izuzetno nepovoljnom položaju, suočavajući se sa restriktivnim merama, ograničavanjem i ukidanjem slobode kretanja, nedostatkom smeštaja, nedovoljnim osnovnim uslovima za život, nasiljem i diskriminacijom.
Centri za smeštaj na jugu Srbije (Preševo, Bujanovac, Vranje, Pirot, Divljana) koji su do početka 2020. godine sporadično bili zatvarani u zavisnosti od broja ljudi u potrebi za smeštajem, su ponovo postali popunjeni i tokom cele godine, a posebno tokom vanrednog stanja, su funkcionisali punim kapacitetima. Uprkos novim okolnostima, migracije su se nastavile i svakodnevno je između 50 i 150 ljudi ulazilo u Srbiju, ali uz primetno pojačano nasilje na granici Srbije i Severne Makedonije i uz uspostavljanje kontinuirane prakse ilegalnog guranja („push-backovanja“) ljudi nazad u Severnu Makedoniju, mimo postojećih sporazumao readmisiji ili drugih procedura i propisa.
U izveštaju, su predstavljena saznanja južne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), sa sedištem u Preševu, o push-backovima od strane srpske policije na granici sa Severnom Makedonijom, kao i o uslovima boravka izbeglih u prihvatnim centrima u Preševu, Bujanovcu i Vranju, a do kojih se došlo tokom monitoringa poštovanja ljudskih prava izbeglih tokom 2020. godine. Sve informacije, trendovi i zaključci predstavljaju proizvod terenskih zapažanja i intervjua službenika APC/CZA sa izbeglima na terenu, a tokom kojih su izbegli svedočili o svom iskustvu tokom susreta sa službenicima Komesarijata za izbeglice i migracije, uprava centara za prihvat, graničnom policijom Srbije, kao i o iskustvu boravka u prihvatnim centrima na jugu Srbije.
Saznajte više o push back praksama na južnim granicama Srbije u našem izveštaju.