Tim APC/CZA u okviru svojih poseta prihvatnim centrima pruža psihološku pomoć onima kojima je to potrebno i koji imaju poteškoće da na zdrav način prevladaju životnu krizu u kojoj se nalaze. Iako u početku nepoverljivi i blago distancirani, ljudi se vrlo brzo otvaraju i imaju potrebu da ispričaju svoju muku.

Navode kako im je teško, kako od brige ne mogu da spavaju i jedu, da imaju utisak da „ovo nije život” i da nisu na ovaj način zamišljali putovanje. Čini im se da nemaju snage da se uključe u aktivnosti koje se organizuju u kampu (filmska projekcija, fudbalski turnir) a da sa druge strane ne mogu da podnesu što im je svaki dan isti – prazan.

Pružena im je emocionalna podrška ali i objašnjeno da se radi o „normalnim reakcijama u nenormalnoj životnoj situaciji” i da pokušaju korak po korak da se sve više aktiviraju i skrenu misli sa onoga o čemu brinu a što ne mogu trenutno da promene. Nedostaje im pažnja, toplina, podrška, razumevanje, što se najbolje vidi i oseća kroz komentar jednog od izbeglica – hvala vam što slušate naše muke.