AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: RTS
Beograd, 07.11.2021. Policija je pre dva dana ponovo pronašla 81 ilegalnog migranta i sprovela ih u prihvatni centar. Izbeglice stalno traže nove rute, ali one uvek idu preko Srbije. Zbog pandemije i energetske krize manje je pažnje posvećeno ovoj temi, a problemi s kojima se sreću oni koji beže iz svojih domova i traže bolji život, i dalje su veliki.
S početkom pandemije smanjio se broj migranata koji dolaze u našu zemlju, dok je tokom 2021. taj broj povećan
Izbeglice se sada uglavnom kreću ka obali Kalabrije na krajnjem jugu Italije, a strožom kontrolom hrvatsko-bosanske granice „balkanska ruta“ izmestila se prema Rumuniji i znatno je povećan broj onih koji završavaju u Temišvaru. I sa novim rutama Srbija ostaje glavni tranzit ka Evropskoj uniji.
„Rute se stalno po malo menjaju, ali uvek nekako idu preko Srbije, ta ruta bi značila da je kod nas manji priliv, ali mi nismo primetili da je manji priliv“, kaže Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije.
U Beogradskom centru za ljudska prava ističu da svaka zemlja mora da upravlja migratornim kretanjima u svojoj zemlji.
„Postoji set zakona koji to regulišu, kako Zakon o strancima tako i Zakon o prelasku državne granice“, napominje Sonja Tošković iz ovog centra.
Srbija pozitivno ocenjena
Prema izveštaju Evropske komisije na temu migracija i azila, Srbija je zemlja koja je pozitivno ocenjena u postupcima prema migrantima.
„Ocena je usmerena na ono što Srbija radi, a da odgovara interesima i politikama EU u oblasti azila i migracije. Sad, s druge strane, na terenu je situacija značajno drugačija, u tom smislu da je sistem zavisan od te pomoći EU i da u suštini, ako ta pomoć izostane, ne možemo govoriti o održivom sistemu prihvata“, objašnjava direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović.
Prihvat migranata je veliki problem zemalja u okruženju i sve vreme su prisutni tzv. pušbekovi, koji se sporadično dešavaju i na jugu naše zemlje.
„Mislim da države koja su tu između tranzitne zemlje i zemlje destinacije, imaju slične probleme i da je tim zemljama najteže. Tako je i u slučaju Srbije“, navodi Sonja Tošković.
Radoš Đurović smatra da je potrebno na jednom političkom nivou, pre svega sa delegacijom EU, razgovarati o tome da se Srbija vidi kao jedan deo rešenja, ali nikako da postane tampon zona migracije, ostavljena na obodima Evropske unije u budućnosti.
Sve brojnija krijumčarenja
Problem su sve brojnije pojave krijumčarenja Avganistanaca, Sirijaca, koje kroz međunarodnu mrežu trgovine ljudima domaća i strana lica pokušavaju da prebace u zemlje EU, a neretko im je Srbija usputna stanica i na duže vreme.
„Republika Srbija je osnovala udarnu grupu koja se bavi isključivo pitanjima krijumčarenja, i ja moram da kažem, ja sad u ovom trenutku ne znam tačan broj, ali je značajan broj i sprečenih krivičnih dela i optužnica, a ima i presuda zbog krijumčarenja“, ističe Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice.
Od početka godine u našu zemlju je ušlo više od 27.000 ljudi, najviše Avganistanaca. U prihvatnim centrima trenutno je smešteno oko 5.000 osoba.
Državne institucije rade sve što je u njihovoj moći i zakonom predviđeno da se ne primeti prisustvo migranata i poručuju da su strah od njihovog prisustva kao i netrpeljivost – neosnovani.
