Nema?ka vlada namerava da ubrza proces za dobijanje azila i da u potpunosti integriše izbeglice u društvo jer one svojim obrazovanjem i veštinama mogu smanjiti pritisak na tržište rada u toj zemlji, ocenjuje ameri?ki „Njujork tajms“, a prenosi Tanjug.

Iako je Nema?ka privremeno oja?ala kontrolu granica na jugu zemlje kako bi zaustavila priliv tražilaca azila, vlada te zemlje odlu?na je u nameri da asimiluje one kojima dopusti da u?u u državu, prenosi ameri?ki list.

Podse?aju?i da Nema?ka o?ekuje dolazak oko 800.000 izbeglica do kraja godine, nema?ka kancelarka Angela Merkel je, zajedno sa najve?im nacionalnim kompanijama, pokrenula kampanju o njihovom zapošljavanju u cilju bržeg integrisanja u društvo.

Ideja je, objašnjava „Njujork tajms“, da se ne dopusti da oni postanu državni šti?enici ve? da se omogu?i da oni doprinose državnoj ekonomiji.

Ne samo da Nema?ka, kako dodaje list, ima dovoljno radnih mesta za pridošlice ve? se ona suo?ava sa penzionim i zdravstvenim troškovima usled sve starijeg stanovništva, a izbeglice iz Sirije su ve?inom obrazovani ljudi koji svojim veštinama mogu smanjiti pritisak na tržište rada.

Neke kompanije, me?u kojima su „Doj?e Post“ i proizvo?a? automobila „Dajmler“ traže izmenu nema?kih zakona o radu kako bi se tražiocima azila omogu?ilo da se brže zaposle.

Nema?ka kancelarka ve? se sastala sa nosiocima nema?ke industrije i najavila da ?e se proces za dobijanje azila ubrzati i olakšati onima kojima se dopusti da ostanu u zemlji kao radna snaga.

Uz to ?e, prenosi „Njujork tajms“, biti potrošeno dodatnih dve milijarde evra za u?enje nema?kog jezika, koji je jedan od najvažnijih uslova za dobijanje posla.

Iako su ?etiri najve?e nema?ke asocijacije poslodavaca saopštile da podržavaju vladinu odluku o privremenom usporavanju priliva kako bi se izbeglo preotere?ivanje sistema za dobijanje azila, one su istakle da treba ubrzati proces zapošljavanja izbeglica i omogu?iti im u?enje jezika i drugih veština.

U zajedni?kom saopštenju organizacija, koje predstavljaju stotine hiljada kompanija, navodi se da je to „najbolji na?in za potpunu integraciju“.

Me?utim, pojedini stanovnici Nema?ke strahuju od gubitka radnog mesta i smanjenja plata zbog priliva izbeglica u zemlju.

Tako je nedavno predsednica desni?arske stranke „Nacionalni front“ u Francuskoj Marin Le Pen optužila Merkelovu da ohrabruje imigraciju kako bi „regrutovala robove“.

Sa druge strane, politi?ke pristalice nema?ke kancelarke i mnoge kompanije dolazak izbeglica vide kao priliku za zapošljavanje motivisanih, mladih osoba.

– Izbeglice se ne posmatraju samo kao žrtve ve? kao potencijalni doprinosioci društvima i ekonomijama u budu?nosti – objašnjava politi?ka saradnica u Evropskom institutu za migracionu politiku Elizabet Kolet.

Naime, nezaposlenost u Nema?koj u kojoj živi 82 miliona stanovnika, pala je najnižu ta?ku u poslednjih 30 godina i iznosi 4,6 odsto, a slobodno je skoro 597.000 radnih mesta u oblasti zdravstva i pružanja nege, inženjerstvu, stolarstvu, restoranima brze hrane…

Analiti?ari smatraju da se Nemci i ostali evropski državljani ne zapošljavaju na tim poslovima jer im, s jedne strane, nedostaje iskustvo i obrazovanje, a s druge, ne žele da rade na takvim mestima.

Tako?e, nedostatak radne snage postoji uprkos tome što je desetine mladih iz Gr?ke, Španije i drugih zemalja, koje potresa ekonomska kriza, došlo u Nema?ku u potrazi za poslom.
– Ne vidimo da postoje ikakvi dokazi da ?e izbeglice nekome ukrasti posao – zaklju?uje stru?njak za tržište rada u Savezu uduženja nema?kih poslodavaca Aleksander Vilhem.