izvor: DW   foto: DW/H Aria

BERLIN, 19. novembar – Pet posto svih Avganistanaca koji trenutno žive u Njema?koj, njih 250.000, moraju ra?unati s tim da ?e im gostoprimstvo u Nema?koj biti uskra?eno, obajavio je berlinski Tageszeitung.

U objašnjenju nema?ke Savezne vlade navodi se kako je u velikom delu te zemlje situacija bezbedna.

„Ne može se potvrditi pogoršanje situacije“, citira Neue Osnabrücker Zeitung Ministarstvo unutaršnjih poslova.
Dosadašnji podaci govore da je  u 2015.  samo 27 onih kojima je odbijen zahtev za azil vra?eno u Avganistan. Borci za ljudska prava upozoravaju da je 27 njih je previše, jer, situacija na Hindukušu- (najnoviji  napadi radikalnih islamista na Kundus ili napad na nema?ki konzulat u Mazar i Šarifu se poslednjih nedelja pogoršala.

U napadu na konzulat poginulo je 12 ljudi, a više od 120 je ranjeno. U Izvještaju Instituta za ekonomiju i mir iz Londona situacija u Afganistanu je ocijenjena kao vrlo zabrinjavaju?a. Broj poginulih je u odnosu na prošlu godinu tako?er znatno porastao. Zastupnica Levice Ulla Jelpke pozvala je Saveznu vladu da nijednog ?oveka ne vra?a u Avganistan, u zemlju, kako je kazala, „koja je kolabirala u gra?anskom ratu“.

Günter Burkhardt iz nevladine organizacije“Pro Asyl“ upozorava:

„Avganistan nije sigurna zemlja i onaj ko protera ljude dovodi u opasnost živote tih ljudi.“ U 31 od 34 provincije se vode borbe, koje su u prvoj polovini ove godine odnele 1.600 života.

Ona kaže kako je neodgovorno ostaviti ljude na aerodromu u Kabulu bez ikakve odgovornosti za to šta ?e dalje biti sa njima, što je ranije nema?ka vlada ?esto radila.
Problem je i to što što mnoge izbjeglice nemaju važe?e dokumente i avganistanske vlasti ih ne žele ponovo pustiti u zemlju bez važe?eg pasoša.

Tokom prošle godine je oko 20.000 ljudi napustilo je Avganistan i krenulo ka Evropi. Stru?njaci procenjuju da se polovina njih nada da ?e dobiti azil. Britanski mediji, pozivaju?i se na dokumente dobijena u krugovima Europske komisije, javljaju kako bi uskoro moglo biti proterano 80.000 ljudi.

Osnova za vra?anje izbeglica u Avganistan trebalo bi da bude sporazum izme?u Brisela i Kabula. Ta zemlja bi trebalo da u roku od ?etiri sedmice izda pasoše onima koji ih nemaju. Me?utim, za povratak u Avganistan mogu da budu dovoljni i privremeni dokumenti koje bi izdale zemlje EU iz kojih se deportuju odbijeni potražioci azila – tako bar stoji u dogovoru Avganistana i EU. A kako bi se tim ljudima olakšao novi po?etak u svojoj zemlji, sporazum uklju?uje programe za reintegraciju u saradnji sa Me?unarodnom organizacijom za migracije (IOM). Ipak, nisu poznate konkretne brojke: sa koliko ?e novca Evropska unija pomo?i taj program, kao i programe za otvaranje novih radnih mesta. Jedino što je poznato jeste da ?e EU podržavati Avganistan do 2020. sa 1,2 milijarde evra godišnje.