Nemačka vlada je 30.aprila 2014. godine usvojila nacrt zakona kojim se Srbija proglašava sigurnom zemljom porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje. Pored Srbije, sigurnim zemljama proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil, preneli su nemački mediji.

Nemačke vlasti bi na taj način lakše i jednostavnije odbijale zahteva azilanata iz tih zemalja, čime bi se umnogome skratila procedura obrade tih zahtjeva. Izbegličke organizacije su ovaj potrez oštro kritikovale.

Broj podnosilaca zahteva za azil se od uvođenja bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana znatno povećao. Prošle 2013.godine je skoro petina ukupno podnesenih zahteva za azil (127 023 zahteva za azil) u Nemačkoj dolazila upravo od strane građana tih zemalja, od čega 18 001 iz Srbije, što je za 40 % povećanje u odnosu na 2012. godinu. Većina njih je odbijena kao neosnovana.

Veća očekivanja od kandidata za EU

Nemački ministar unutrašnjih poslova, Tomas De Mezijer, je krajem aprila 2014. godine, najavljujući ove promene i proširenju liste sigurnih zemalja, izjavio da je Srbija zemlja – kandidat za Evropsku uniju (EU), a tom statusu teže i Bosna i rekao da se u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima.

De Mezijer je najavio da će ovim zakonskim izmenama tri meseca, posle dobijanja statusa azilanta, ti ljudi imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa.

Ovaj zakon o azilantima stupiće na snagu kada ga budu usvojili Bundestag i Bundesrat.

Ove zakonske promene najavljene su još posle septembarskih saveznih izbora, u koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata, u kome se kaže da nova nemačka vlada želi pitanje azilanata da reši na najobjektivniji mogući način, odnosno, da zapadnobalkanske zemlje – Bosnu, Makedoniju i Srbiju, po Zakonu o azilantima, proglasi sigurnim zemaljama, „kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao“.

Vlada u Berlinu želi, takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Oprečni stavovi koalicionih partnera

Nemački demohrišćani su želeli da se na listu slobodnih zemalja stave i Albanija i Crna Gora, ali su se socijaldemorkate tome protivile.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je da se samo tri balkanske države – Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija – proglase sigurnim zemljama porekla, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbijati status azilanta.

Kada je, međutim, reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, de Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.

Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je, prema De Mezijeru, došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata.

Diskriminacija Roma

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurniih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto…..

Statistika, takođe, kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 odsto zahteva Roma.