Priredio: APC | Foto: APC 

Sremska Mitrovica, 21.novembar – Uz sve muke, stotine pre?enih kilometara, rizi?an prelazak preko mora do Gr?ke, umor, ?ekanja na grani?nim prelazima, pred centrima za registraciju, neizvesnost šta ih sve dalje ?eka… izbeglice na ovom teškom putu dožive i neke sre?ne i posebne trenutke.

Poput porodice Hoseini iz Avganistana koja je dobila bebu posle sedam godina ?ekanja. Poro?aj je po?eo u Adaševcima prekju?e dok su sa osmogodišnjim sinom Amirom, ?ekali voz za prelazak u Hrvatsku. Šerifa je hitno preba?ena u bolnicu u Sremsku Mitrovicu, gde su pre nekoliko dana, kada je ovde ro?ena mala Avganistanka Baharah, ve? stekli iskustvo u komuniciranju sa majkama koje dolaze iz ove kulture. Zato je odmah umesto lekara dovedena lekarka, pozvan naš prevodilac, majka umirena i utešena da ?e sve biti u redu… Tako je i bilo. Na svet je ubrzo došao lep de?a?i?, ali morao je da prima kiseonik. Šerifa uplašena i zabrinuta za bebu, a najviše za to gde su joj sin i muž, da li su morali otputovati, da li znaju gde je ona… samo je plakala. Naš prevodilac joj je objasnio da su Amir i njen muž Kandrah smešteni u prihvatni centar u Šidu i da ?ekaju  nju i bebu i da ?emo ih mi dovesti u porodilište ve? sutra, pa se malo umirila.

Avganistanci ne ispoljavaju me?usobno emocije na na?in na koji smo mi navikli, ali Kandrah kada smo njega i Amira sutradan  doveli u bolnicu Sremska Mitrovica, nije mogao krio radost što vidi dete i ženu. A tek mali Amir. Nije skidao pogled sa majke i bebe kojoj više nije bio potreban kiseonik. Na red je došlo da kumujemo i da pitamo kako ?e se dete zvati, pa da rešavamo status bebe izbeglice. Otac je želeo da dobije ime Ali Reza, ali majka je pomenula da bi ona volela Ali Akbar. Kandrah se nije se dvoumio ni trenutak. Neka bude Ali Akbar, rekao je velikodušno. Nismo ih dugo ube?ivali da moraju da upišu dete u knjigu ro?enih u Sremskoj Mitrovici, da im treba rodni list, jer bez tog dokumenta beba ne može dalje, niti u krajnjem odredištu može regulisati svoj status. Ve? su stekli poverenje u nas i sa Kandrahom smo iz opštine, gde su mati?ari veoma predusretljivi, izašli sa srpskim i me?unariodnim rodnim listom.

Sa njim ?e Ali Akber u Švedsku, kako smo ?uli, kada smo jutros majku i bebu odveli u prihvatni centar u Šidu.

Me?u tamošnje umorne i zabrinute ljude odjednom se uselila radost. Kandrah i Amir su Šerifi priredili iznena?enje. U Šid su ju?e stigli i njihovi dalji ro?aci i sada su njih dvojica sijali od ponosa kao da su baš oni zaslužni za to. Rastajemo se. Uskoro ?e svi oni za Hrvatsku.

Za nas ovde više nema posla.