IZVOR: The Gardian 01.april 2014.

Međunarodna organizacija Lekari bez granica ukazuje na pojavu šuge i veoma loše uslove u kojima migranti žive.

U izveštaju organizacije „Lekari bez granica” (Médecins Sans Frontières – MSF) se navodi da su migranti i tražioci azila koji se nalaze u grčkim zatvorima suočeni sa veoma lošim uslovima, koji često imaju razarajuće posledice po njihovo zdravlje.

Doktori koji su imali pristup zatvorenim kampovima, policijskim stanicama i objektima Obalske straže širom zemlje, opisuju „živi pakao” za hiljade migranata kojima je uskraćen svež vazduh, prirodno svetlo i osnovna higijena i lekarska pomoć.

U jednom od zatvorenih kampova u Komotini, blizu granice sa Turskom, lekari su videli ljudske fekalije koje su prodirale kroz napukle cevi između spratova u zgradi.

Marijeta Provopulu, koja je provela više od jedne decenije radeći u Africi pre nego što se vratila u Atinu na čelo Lekara bez granica u Grčkoj, je rekla da nije mislila da su ovakvi uslovi mogući na evropskom tlu. Ona je rekla da je glavni prigovor koji migranti imaju taj da ih ne tretiraju kao ljudska bića i da zbog toga prolaze kroz pakao, sa čime se i sama slaže.

Lekari bez granica kažu da je praksa masovnog pritvaranja velikog broja migranata stvorila plodno tlo za razvoj bolesti u pritvorskim centrima širom zemlje.

Izbijanje šuge u pretrpanim centrima je uobičajena pojava. Takođe su prisutne i respiratorne infekcije, gastrointestinalni poremećaji, mišićno-skeletni problemi, problemi sa zubima. Zabeleženo je i nekoliko slučajeva tuberkuloze. Dešava se i da maloletnici bez pratnje, koji najčešće dolaze iz Avganistana, budu pogrešno registrovani kao odrasli i pritvoreni.

„Uslovi su šokantni”, rakao je Penajotis Tziavas, doktor Lekara bez granica.

„Ne samo da je veliki broj ljudi smešten na veoma malom prostoru, već i sanitarni uslovi predstavljaju jedan od velikih problema… većina toaleta su u katastrofalnom stanju” dodaje Tziavas.

Grčka je glavna tranzitna tačka imigrantima iz afričkih, azijskih i zemalja Bliskog istoka koji u očaju pokušavaju da se dokopaju Evrope. Tokom leta 2012. godine, vodeća grčka konzervativna koalicija je pod pritiskom Evropske unije da zaustavi priliv migranata otpočela sa operacijom „čišćenja” u kojoj je sistematski i često neselektivno pritvarala migrante i tražioce azila.

Timovi Lekara bez granica koji su imali pristup pritvornim jedinicama u Grčkoj tokom proteklih šest godina svedoče o porastu u broju produženih pritvora, gde se najčešće dodeljivala maksimalna kazna od 18 meseci. U atmosferi anti-migranskog raspoloženja ultra desničara, često postoji i rizik od ponovnog pritvaranja. Čak su i tražioci azila koji beže iz ratom razorenih zemalja poput Sirije bili zatvarani i po 15 meseci.

Joana Kotsioni, koja je nadležna za migracionu politiku Lekara bez granica Grčke, kaže da su migranti često zatvoreni i po 18 meseci u ćelijama policijskih stanica koje su namenjene pritvaranju ljudi na samo nekoliko dana.

Mnoge vojne kasarne koje nisu više u upotrebi i vojne akademije su preko noći transformisane u pritvorne centre. U takvim ustanovama koje su skučene i sa dosta vlage je zbog loših uslova povećan broj onih koji imaju mišićno-skeletne probleme.

„Trenutno se u pritvoru nalazi oko 6 000 migranata i tražilaca azila, a bolesti koje se javljaju su, bez sumnje, povezane sa neadekvatnim životnim uslovima”, dodala je Joana Katsioni. Takođe je istakla da u policijskim stanicama, u kojima često mogu da se nađu i bube po krevetima, zatvorenici retko imaju pristup svežem vazduhu, prirodnom svetlu ili terenima za vežbanje što je u suprotnosti sa evorpskim zakonima. U nekim pritvornim centrima zatvorenici imaju ograničen ili uopšte nemaju pristup tuševima i toaletima, a što najviše zapanjuje u celoj toj situaciji jeste ravnodušnost nadležnih organa.

U takvim okolnostima, mnogi migranti su pokušali da sebi oduzmu život. Jedan šesnaestogodišnji avganistanski dečak, koji se nakon opasnog putovanja iz svoje zemlje do Grčke našao pritvoren u Komotini je nedavno skočio sa zgrade u znak protesta zbog loših životnih uslova u kojima je bio.

„U pritvoru smo 18 meseci. Zašto? Došao sam u potrazi za mirom, nisam kriminalac”, rekao je dečak koji je polomio obe noge u razgovoru sa humanitarnom organizacijom. „Voda za tuširanje je uvek hladna, a toaleti nikad ne rade. Hrana je loša, nije zdrava. Mnogo puta sam tražio da me puste zato što sam maloletan, ali su oni uvek odbijali… kako oni nisu želeli da me puste zaključio sam da mi je bolje da skočim sa krova nego da ostajem ovde.”