Obeležavamo dan migranata u trenutku u kome i naši ljudi i stranci iz zemalja pogođenih ratom i razaranjima traže spas i zaštitu u Evropi ali i u Srbiji. Niko od njih ne napušta svoj dom bez razloga. Sve više ljudi u našu zemlju dolaze, na žalost ne iz ekonomskih razloga, već usled rata i nasilja, iz straha po sopstveni život. Oni masovno traže azil u Srbiji, ali azilni sistem ne funkcioniše, nema zaštite, a ljudi bivaju prepušteni sami sebi. Čak ni za ljude iz Sirije, njih više od 8 000, nema sigurnosti, ličnih karata, fer postupka i konačne azilne zaštite u Srbiji. Preko 13 000 ljudi je u ovoj godini tražilo azil u Srbiji, a azil dobilo samo njih 5. Preko 2000 dece je tražilo azil a preko 1000 dece bez pratnje roditelja. Krijumčarenje nastavlja da funkcioniše, a niko ne uspeva da zaustavi migraciju u Evropu i kroz zemlje Balkana.

Moramo biti svesni da migracija jeste globalni fenomen i da je njega teško kontrolisati pogotovo kada strah po život i sigurnost motivišu veliku većinu migranata da probaju da svoj spas nađu u zemljama razvijenog Zapada.

Azilanti u Srbiji beže od ekstremnih ubeđenja, terorizma, građanskih ratova, traže spas, spremni i voljni da probaju da se integrišu i poštuju društva u kojima azil traže. Putuju deca, majke, deca bez pratnje roditelja, mladi ali i stariji ljudi, svi izuzetno ranjivi sopstvenim položajem i sudbinom. Potrebno im je što pre pomoći i privremeno ih zaštiti u našoj zemlji, na to nas obavezuju Ustav, zakoni, međunarodne obaveze ali moralni principi našeg društva kao i naše prethodno i trajno izbegličko iskustvo.