Prema do sadašnjim iskustvima, lozničke zdravstvene ustanove reaguju brzo i odgovorno u situacijama kada ih tražioci azila kontaktiraju, a u pitanju su hitne medicinske intervencije. Od 2008. godine do danas svedoci smo rapidnog povećanja broja tražilaca azila u našoj zemlji što ujedno ukazuje i na povećan broj zdravstvenih problema i zdravstvenij intervencija koje se tiču ove grupe ljudi. Imajući u vidu da su azilanti većinom smeštani u centrima za azil i u njihovoj okolini, zdravstvene ustanove u tim oblastima su bile nadležne i reagovale u ovakvim slučajevima. Do sada, posebno se mora istaći spremnost i požrtvovanost lozničkih bolnica da svakom životno ugroženom čoveku pomognu u čemu ih do sada nisu sprečile ni jezičke ni kulturološke barijere. Tražioci azila ne retko, zbog neodložnih i hitnih zdravstvenih problema, bivaju upućivani u zdravstvene ustanove u Beogradu gde im se pruža zdravstvena zaštita u posebno komplikovanim i urgentnim slučajevima.

 

Posebno je ilustrativan slučaj sredjnovečne Avganistanke koja je zbog krvarenja i problema sa matericom izgubila veliku količinu krvi kada je hitno primljena na ginekološko odeljenje Lozničke bolnice. Pored straha i prvobitnog odbijanja da se podvrgne pregledu, Avganistanku je osoblje bolnice motivisalo i podstaklo da se podvrgne pregledu kakav do sada nikad nije imala, a koji je predstavljao znatan stres za nju pored nestanka sopstvenog deteta na putu ka Srbiji. Osoblje bolnice je uz asistenciju našeg Centra i zaposlenih Centra za azil u Banji Koviljači, uspelo da ženu pregleda i izvrši hitnu hiruršku intervenciju kako bi se sprečila smrt usled velikog gubitka krvi. Samo uz požrtvovani stav doktora i njihovo insistiranje da se žena pregleda i da po svaku cenu ostane u bolnici i nikako je ne napušta, sprečen je gubitak jednog ljudskog života.