AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: RTS
Beograd, 17. oktobar 2022– Nakon dve godine zatišja zbog pandemije, poslednjih meseci povećan je broj migranata u našoj zemlji. Od početka godine zvanično ih je registrovano više od 86.000, a situacija je slična i u zemljama regiona.
Broj registrovanih migranata u Srbiji se udvostručio u odnosu na prošlu godinu, kada ih je registrovano oko 43.000. Najveći broj njih dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, ali i iz zemalja Severne Afrike.
’’Povećava se broj ljudi kod nas. Mi imamo preko 10.000 ljudi u ovom trenutku, ukupno u zemlji’’, naglašava Đurović.
Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za RTS da su kampovi u Srbiji puni.
’’Vrlo često ljudi borave i van kampova, u okolinama, u stotinama, pa čak i hiljadama. U Preševu se preko 1.100 ljudi nalazi u kampu, 50 ljudi spava na otvorenom. U Somboru, pak, sa druge strane, negde između 600 i 700 ljudi spava na otvorenom oko kampa, a kamp je popunjen. Slična situacija je i u Subotici, tako da prisustvujemo jednoj teškoj situaciji, koja preti da bude humanitarna kriza ukoliko ne povećamo smeštajne kapacitete’’, ukazuje Đurović.
Prema njegovim rečima, kapacitet kampova u Srbiji je 6.000 mesta za letnje uslove. To je negde između 4.500 i 5.000 kreveta održivog smeštaja u ovom trenutku, i skoro svi kapaciteti su popunjeni.
Govoreći o ruti kojom se kreću izbeglice, Đurović je objasnio da oni i dalje najviše dolaze u Srbiju sa juga, pre svega preko Severne Makedonije, sa teritorije Kosova, i Bugarske.
’’To su glavni načini kako ljudi dolaze do nas i onda migracija ide ili prema Bosni ili prema srpsko-mađarskoj granici, gde ljudi masovno pokušavaju u ovom trenutku da granicu i pređu, a takva je situacija bila i od početka godine. Mađarska granica iako je celom dužinom ograđena, iako postoje značajne mađarske snage, i policijske i vojne, koje kontrolišu granicu, je ustvari i najpropusnija granica, što govori o tome da koncept ovakve borbe sa migracijom ne daje rezultate na terenu’’, objašnjava Đurović.
