Beograd,5. februar – Zahid je visok ?ovek. Pogled vam odmah privuku njegove krupne šake. Kaže da je trenirao odbojku u Pakistanu i da je bio dobar sportista.
Škola mu je išla onako, više je vremena posve?ivao odbojci i roditelji su ga podržavali u tome.
On je jedan od onih ljudi za koje se pitate – da li je mogu?e da je život odlu?io da baš na njemu isproba kako je sve mogu?e slomiti ?oveka i oduzeti mu nadu. Njegove suze se ne zaboravaljaju.
Kada smo ga upoznali u Banji Kovilja?i nosio je tradicionalnu pakistansku mušku haljinu, nije znao ni re? engleskog, ali je oko sebe gledao širom otvorenih o?iju, bio je jako zainteresovan da ?uje sve što ?e mu pomo?i da se uklopi u sredinu u kojoj se našao. Bio je prvi na svim radionicama i aktivnostima koje smo u ovom azilnom centru, u koji je dospeo posle zatvaranja balakanske rute, organizovali.
Brzo je preko google translate-a nau?io par fraza na engleskom, po?eo da izlazi u Banju sa prijateljima, da se modernije obla?i, ?ak se i ošišao u skladu sa ovdašnjim trendom, kako bi se, kaže, uklopio.
Zahid je je veoma vaspitan mladi?, tih, ljubazan, pažljiv, spreman da svima oko sebe pomogne.
Veoma je osetljiv, brinuo je kako ?e drugi da ga prihvate, da li ?e uspeti da nastavi put, imao je dilemu da li da ostane u Srbiji, da li ?e dobiti azil…Mu?ile su ga brige koje mu?e sve putnike na putu izbeglištva i nade.
Ovde je dospeo zajedno sa dvadesetpetogodišnjim Salmanom, koga je upoznao u Preševu neposredno pošto je u martu 2016. zatvorena balkanska ruta.
Sprijateljili su se. Salman je bio taj koji je Zahidu davao snagu i motivisao ga da nastave put, da probaju da na?u na?in kako da se preko ma?arske granice na kraju dokopaju Italije, retke evropske zemlje koja Pakistancima daje neku vrstu azilne zaštite.
Pokušavali su više puta, ali nisu uspeli. Posle niza neuspelih pokušaja, prikljucili su se grupi migranata iz Avganistana i Pakistana koji su u julu prošle godine u protestnom maršu od Beograda do Horgoša, koji je trajao tri dana, pred zatvorenom ma?arskom granicom štrajkovali gla?u,traže?i da se otvore granice. Naravno, uzalud.