Subotica i severne   granične oblasti prema Mađarskoj postale su povoljno mesto za ilegalne migrante da se odmore, prikupe i organizuju u nameri da pređu prvu šengensku granicu na svom putu prema zemljama Zapadne i Severne Evrope. Upravo kao posledica sve veće migracije koja kreće iz udaljenih regiona Azije i Afrike preko Turske i Grčke, prisustvo stranaca iz nama udaljenih i egzotičnih zemalja poput Pakistana, Avganistana, Indije, Somalije sve je primetnije duž granica naše zemlje sa Evropskom Unijom. Migranti često borave u predgrađima gradova, napuštenim hangarima, sklepanim naseljima u ili blizu napuštenih fabrika i deponija. Neki od migranata imaju novca i iznajmljuju stanove ili male sobe kako bi se sklonili od oštrih vremenskih uslova i pogleda radoznalih ljudi.

 

Putem iz Grčke preko Makedonije i Srbije kreće se sve više ljudi. Mladići, često maloletni, muškarci u svojim tridesetim, porodice sa malom decom i trudnicama, retko ljudi preko šezdeset godina starosti.Neki od njih zatraže azil dok velika većina samo tranzitira kroz našu zemlju.

Jedno od malih stajališta na putu ka Mađarskoj jeste i Jungla, mesto u blizini Subotice u kojoj se pod kartonskim i plastičnim krovovima skupljaju i privremeno borave migranti. Od sredine 2011.godine u ovu naseobinu dolaze ljudi iz različitih zemalja, gladni, izmoreni, uplašeni, pokušavaju da malo predahnu i da se odmore kako bi dalje nastavili put. Migranti izbegavaju bilo kakve probleme i klone se od nevolja, u gradove dolaze samo kada moraju da pribave hranu i lekove, uplašeni da ne budu uhapšeni od policije ili maltretirani od bilo koga.

Junglu i druga mesta gde se okupljaju nevoljnici iz Azije i Afrike posećuju članovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila koji im zajedno sa Istočno-evropskom misijom, lokalnom humanitarnom organizacijom, pomažu da prežive, spoznaju svoju pravnu poziciju i postojeće pravne alternative u našoj zemlji.

Ono što je ovim ljudima preko potrebno jeste odeća i obuća, pokrivači i ćebad, ali i hrana i lekovi. Istočno-evropska misija uz velike teškoće obezbeđuje do sada većinu ovih namirnica migranitima.

Početkom februara 2012. godine započeta je dugo odlagana izgradnja metalneca ograde duge 12.5 km na kopnenoj granici Grčke i Turske u kopnenom pojasu u kom grčko-turska granica nije sama reka Marica. Vrlo kontraverzna odluka grčkih vlasti, koju Evropska Unija nije zvanično finansijski podržala, izazaiva negodovanja humanitarnih organizacija širom Evrope koji Evropu nazivaju tvrđavom Evropom u kontekstu sve većih napora usmerenih u pravcu zaustavljanja migracija iz Azije I Afrike. Ograda koja će se izgraditi u najkraćem roku će podrazumevati dve metalne ograde visoke po četiri metra, razdvojene ne više od nekoliko metara na čijim će vrhovima i između samih ograda biti postavljene bodljikave žice. Iako ova mera ima za cilj da spreči dalji ulazak ilegalnih migranata u Grčku, malo je verovatno da će ova anti-migratorna linija dati ikakve značajnije rezultate.

Jakoj želji da se pobegne iz bede ili od progona, nova fizička barijera neće predstavljati nepremostivu prepreku koja će migrante konačno odvratiti od njihovih namera da dođu do zemalja zapadne Evrope i tamo pronađu spas od narastajuće nemaštine, teških uslova života ili sve prisutne opasnosti po život.

Krijumčarski lanci su vrlo efikasni i prilagodljivi, pa će se pravci migracija verovatno nastaviti na drugim delovima kopnene i morske granice Grčke i Turkse.

Za sada, migratorni put iz Turske jeste najveći put koji vodi do Evrope i u koji se ulivaju mnoge afričke i azijske migratorne rute, a Grčka i dalje predstavlja zemlju koja trpi najveći pritisak ilegalnih migracija u Evropi.