Tekst: APC  Foto: APC

Bujanovac, Preševo, Vranje, Pirot, 25. jun 2019. – Službenici APC/CZA redovno obilaze granične oblasti  na jugu Srbije kao i kampove za prihvat migranata i izbeglica u Preševu, Vranju,Bujanovcu, Pirotu, Nišu, Dimitrovgradu i drugde. Oni predstavljaju prvu tačku kontakta za migrante i izbeglice koji u Srbiju ulaze najčešće preko njenih južnih granica, obezbeđujući im informacije, pravnu pomoć i pomoć da se registracijuu policijskoj stanici, dobiju registracione papire sa kojima mogu da dobiju smeštaj u nekom od prihvatnih ili azilnih centara u Srbiji, izraze nameru za azil i podnesu zahtev za azil, prijave korupciju, diskriminaciju, krijumčarenje, kriminal, trgovinu ljudima. Pored toga, psihosocijalni tim APC/CZA pruža psihološku pomoć i osnažuje migrante, pomažući im da ostvare zdravstvenu zaštitu, dobiju staratelja ukoliko su maloletni bez pratnje roditelja, ostvare socijalnu zaštitu i pomoć lokalnih centara za socijalni rad, ali i ih osnažuju da prevaziđu postojeće izazove.

APC/CZA prikuplja informacije i o situaciji u kampovima, o uslovima života migranata i izbeglica i njihovom tretmanu od strane uprava kampova, predstavnika institucija i građana, poštovanju prava tražilaca azila i migranata, problemima, potencijalnoj diskriminaciji, nasilju, trgovini ljudima, krijumčarenju, push backovima i drugim izazovima azila i migracije.

Kroz rad na terenu, u razgovorima sa migrantima i izbeglicama i uvidom u situaciju na lokalu, u periodu od 22. aprila do 24. juna 2019. godine, službenici APC/CZA su identifikovali trenutne probleme, izazove i prakse u južnim oblastima i na južnim granicama Srbije.

Način registrovanja i smeštanja u prihvatnom centru u Bujanovcu

Prilikom redovnog obilaska prihvatnog centra u Bujanovcu, službenici APC/CZA su od migranta iz Avganistana koji se duže vreme nalazi u Bujanovcu dobili informaciju o pravilu registrovanja novih ljudi koje primenjuje Komesarijat za izbeglice. Naime, pravilo podrazumeva organizovanje registracije novih lica samo ako ostanu u kampu duže od dva dana. U razgovoru sa licima smeštenim u tom kampu stiče se utisak da ovo pravilo i dalje važi, odnosno da se registracija ne organizuje u prvih par dana nakon dolaska, ali da se na nju nekad čeka i više od dve nedelje. Međutim, iz razgovora sa izbeglicama smo saznali da se dešava i da izbeglice budu registrovane nakon jednog dana, pa je moguće da se odluke o registraciji donose zavisno od trenutne situacije u kampu. Takođe, nije jasno ko sve može da bude smešten u PC Bujanovac, s obzirom da je prema saznanjima APC/CZA u maju mladiću iz Avganistana dozvoljeno da boravi u kampu iako mu je dodeljen kamp u Pirotu. Takođe, iz razgovora sa M.S. (20, Pakistan) službenici APC su saznali da njega uprava kampa nije pustila u prihvatni centar u Bujanovcu jer mu je dodeljen kamp u Pirotu, tako da je noć proveo u dvorištu kampa, jer nije imao para da ode u Pirot.

Granica sa Rumunijom

M.F. (34 Iran), njegova žena R.K. (26, Iran) godina i njihov sin Karen (2), su u aprilu 2019. zajedno sa još jednom iranskom porodicom koja je bila smeštena u kampu u Vranju pokušali da uđu u Rumuniju, ali je celu grupu uhvatila rumunska policija nekoliko kilometara duboko na rumunskoj teritoriji. M.F. je službenicima rekao da ga je rumunska policija udarala gumenim štapom, a nakon toga je celu grupu gurnula nazad na srpsku teritoriju. Niko iz grupe nije tražio azil u Rumuniji.

Deportacija iz Bosne i Hercegovine

Prilikom susreta sa R.M. (37, Iran), službenicima APC/CZA je ispričao o svojim pokušajima da pređe hrvatsku granicu, kao I o deportaciji iz BiH u Srbiju. On je pre osam meseci avionom ušao u Srbiju i tokom tog perioda bio je smešten u kampu u Pirotu. Prvi put je pokušao da pređe u Bosnu, ali ga je uhvatila bosanska policija. Oduzeli su mu novac, priveli ga i u zatvoru je proveo mesec dana. Posle obavljene sudske procedure, R.M. je legalno deportovan I predat srpskoj policiji na graničnom prelazu između Srbije I BiH (ne zna ime prelaza). Posle toga se vratio u Pirot, odakle je 8 puta ulazio u Hrvatsku, a zatim je iz Hrvatske prelazio u Mađarsku, od novembra 2018. godine do aprila 2019. Svih 8 puta su ga uhvatili mađarski policajci I svaki put su ga vratili u Srbiju na granici, iako je ušao iz Hrvatske.

Nasilje bugarske policije na granici sa Turskom

H.N. (22, Avganistan) i H.M. (19, Pakistan) su u Srbiju ušli 20. aprila iz Makedonije, u blizini Lojana. Registrovali su se u PS Bujanovac, i dodeljen im je kamp u Pirotu. Međutim, nisu hteli da odu u Pirot jer su na mali videli da je blizu Bugarske. Po rečima H.N., on i H.M. su imali negativno iskustvo sa bugarskim policajcima kada su sredinom januara 2019. pokušali da iz Turske pređu u Bugarsku. Prema njihovim rečima, kada su pokušali da pređu granicu bugarski granični policajci su ih napali i gurnuli nazad u Tursku. Posle ovog događaja, njih dvojica su odlučili da pokušaju da uđu u Grčku, što im je i uspelo nakon 7 pokušaja početkom marta 2019. Planiraju da nastave put dalje ka zemljama Evropske unije, tako što će pokušavati da pređu granice Srbije sa Hrvatskom i Mađarskom.

Nasilje srpske policije prilikom pokušaja prelaska granice sa Makedonijom

H.A.S. (18, Avganistan) ispričao je službenicima o fizičkom nasilju kojem je bio izložen kada je 22. aprila 2019. pokušao da uđe u Srbiju iz Makedonije u okolini Miratovca. Pokušao je da pređe granicu u ranim jutarnjim satima kada ga je primetila srpska granična policija. Uputili su mu nekoliko udaraca u telo i u glavu rukama i nogama, a zatim su ga gurnuli nazad u Makedoniju. H.A.S. se vratio u Makedoniju, odmorio 5-6 sati i opet pokušao da pređe granicu, ovog puta nekoliko kilometara dalje od Miratovca, kada je i uspeo da uđe neopaženo. Otišao je direktno u Beograd, gde se registrovao i upućen je u kamp u Vranju.

Prekršajni postupak zbog nezakonitog ulaska na teritoriju Republike Srbije

Z.B. (28, Avganistan) i D.S. (25, Avganistan) su posetili kancelariju APC/CZA u Preševu i naveli prisutnim službenicima APC/CZA da su 24. aprila u jutarnjim časovima ušli u Srbiju preko Makedonije u blizini Lojana i stigli do Preševa. Policija ih je uočila kod železničke stanice i privela ih. Istog dana su odvedeni pred sud i izrečena im je presuda zbog nezakonitog ulaska na teritoriju Republike Srbije. Z.B. i D.S. su platili kaznu u iznosu od po 5 evra. Po njihovim navodima, na sudu je prilikom izricanja presude bio prisutan i prevodilac za turski jezik, te su uspeli da se sporazumeju pošto obojica razumeju turski. Posle toga su registrovani u policiji i upućeni u kamp u Pirotu. Službenici APC su ih informisali kako da dođu do Pirota.

Deportacija jemenske porodice iz Mađarske u Srbiju iako porodica nikada nije boravila u Srbiji

Prilikom posete kampu u Vranju 06.maja 2019. službenici APC/CZA su imali priliku da razgovaraju sa državljankom Jemena S.S. (42), koja je zajedno sa svojim sinovima Adam A.K. (25), Ahmed A.K. (20) Y.A.K. (19), Amer A.K. (14), I.A.K. (11) i jednom usvojenom ćerkom (B.O., 28) deportovana je 22. aprila 2019. godine iz Mađarske u Srbiju, iako prema njenim navodima u Srbiji nikada nije boravila. Cela porodica je iz Jemena otišli u Oman odakle su leteli do Mađarske, preko Turske. S.S. ima diplomatski pasoš na osnovu rada na poziciji savetnice u ministarstvu u Jemenu. Na aerodromu u Mađarskoj S.S. i njena deca su zadržani, s obzirom da je mađarska vlada nedavno prekinula sporazum prema kojem je jemenskim državljanima sa diplomatskim pasošem dozvoljen ulazak u zemlju. Kako je navela, dva dana su proveli u pritvoru na aerodromu, nakon čega su im policijski službenici rekli da ih vode u kamp u Budimpeštu. S.S. navodi da ona i njena deca nisu odvedeni u kamp, već da su ih u sred noći mađarski policajci ostavili nedaleko od srpske teritorije i pokazali da idu u određenom pravcu. Zatim su hodali neko vreme i naišli na garažu u kojoj su proveli noć. Prema njenim rečima, narednog jutra su nastavili da hodaju i stigli u Suboticu, gde su dva dana proveli napolju, u parku, nakon čega im je prišao krijumčar koji ih je savetovao da ne idu u kampove, zbog loših uslova i koji im je ponudio pomoć da stignu do Nemačke za 4000e. S.S. navodi da je platila krijumčaru, koji ih je prevario i nije im se više javio, da je zatim otišla u policijsku stanicu u Subotici, objasnila šta se desilo i pokazala fotografiju krijumčara, ali su joj rekli da joj je potreban dokaz da je pare dala i savetovali joj da ide u Beograd i da se registruje. Samira je u Subotici naišla na jednu organizaciju koja im je obezbedila put do Vranja.

Lančana deportacija iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu, pa u Srbiju

Dana, 19. juna 2019. godine u eksternu kancelariju došao je M.R. (27) iz Irana i ispričao da je deportovan dan ranije iz Bosne, 18.juna. Navodi da je tri nedelje ranije (krajem maja) prešao granicu Bosne sa Hrvatskom, blizu Mostara i da ga je policija zaustavila u blizini Splita i deportovala nazad u Bosnu i Hercegovinu. Prema rečima M.R., tom prilikom policija mu je uzela sav novac koji je imao sa sobom, a nije mu bilo dozvoljeno da razgovara sa policijom, niti je tražio azil u Hrvatskoj. Nakon deportacije, bosanska policija ga je smestila u zatvoreni kamp u blizini Sarajeva, gde je proveo 22 dana. Navodi da su uslovi u kampu bili jako loši i da je bio sa još tri lica u jednoj maloj sobi, iz koje nije imao prava da izlazi. Navodi da su bosanski čuvari bili pod dejstvom alkohola i da su u toku noći tukli određene migrante. Nakon 22 dana bosanska policija ga je deportovala nazad do graničnog prelaza u blizini Loznice I predali su ga srpskoj graničnoj policiji. M.R. je dalje ispričao da mu je srpska policija dala otkaz boravka i da je u pasošu dobio pečat o zabrani povratka u Srbiju do juna 2020. Službenici APC/CZA su sa M.R. proverili da li je bio kod sudije za prekršaje i da li je dobio bilo kakve papire, osim pečata u pasošu, na šta je M.R. odgovorio negativno.