Od izbegličke krize 2015. i 2016. godine, koje predstavljaju prekretnice u rukovođenju migracijama u Evropi, a posebno na Balkanu, dolazi do pooštravanja kontrole granica, kako spoljnih granica Evropske unije (konkretno granica Hrvatske, Mađarske i Rumunije), tako i unutar EU, među zemljama članicama, a sa ciljem kontrolisanja, usporavanja i sprečavanja iregularnih migracija. Jedna od izuzetno loših praksi koja se nažalost ustalila prilikom odvraćanja ljudi od migriranja duž Balkanske rute je postalo ilegalno guranje izbeglih ljudi iz jedne zemlje u susednu zemlju odakle su ušli, mimo procedura predviđenih zakonom i međunarodnim i/ili bilateralnim sporazumima na snazi, odn. praksa sprovođenja push-backova.

Sredinom 2016. godine se radilo o sporadičnim slučajevima, o kojima je tek poneko od izbeglica bio spreman da govori.

Danas i u 2020. godini, je situacija takva da u Srbiji gotovo da nema osobe koja je ušla u Srbiju, a da nije doživela push-back od strane granične policije komšijskih zemalja, poput Mađarske, Hrvatske i Rumunije, a ima i onih koji su doživeli „lančane push-backove” ili ti “lančana guranja“, tj. bili push-backovani iz jedne u drugu susednu zemlju i tako kroz niz od više komšijskih zemalja kao domino efekat duž Balkanske migratorne rute.

Saznajte više o push back praksama na severnim granicama Srbije u našem izveštaju.

• 

  Izveštaj o “Push backovima“ na severnim granicama Srbije u 2020.