IZVOR : Voice of America

Renomirani fotograf Sebastijan Rič je krajem jula 2013.godine otvorio izložbu fotografija “Slomljeni životi” kojima je oslikao teško stanje ljudi zahvaćenih ratnim vihorom i konfliktima.Sebastijen Rič naziva sebe “fotoreporterom na pravom mestu u pogrešno vreme”.

 U proteklih 40 godina, foto aparatom i kamerom Rič je zabeležio svaki veliki konflikt. Bio je ranjen, kidnapovan i držan za taoca, ali sve to ga nije sprečilo da svojom kamerom nastavi da beleži ljudske tragedije.

Na izložbi pod nazivom “Slomljeni životi” centralno mesto zauzimaju sirijske izbeglice u Jordanu i civili zahvaćeni borbama vladinih snaga i pobunjenika u Južnom Sudanu.

            Fotografija sirijskog deteta u izbegličkom kampu u Jordanu

“Ponos, nada i dostojanstvo je ono što im je ostalo. Izbeglice obično nemaju apsolutno ništa sa sobom kada dođu u izbegličke logore zemlje domaćina, ali ono što me je zaprepastilo je taj ponos i dostojanstvo koje su zadržali”, kaže Sebastijan Rič autor izložbe.

Rič je poznat po nezaboravnim fotografijama, naričito dece, poput dečaka iz Sirije koji je upravo prešao u Jordan. Svojim fotografijama želi da podseti na činjenicu da svako, preko noći može da postane izbeglica.

“Sirijske izbeglice, na primer, dolaze iz gradova. Oni se nisu bavili poljoprivredom. To su političari, advokati, doktori, policajci, vojnici… a sada su izbeglice.”

Američki predstavnik u agenciji UN-a za izbeglice, Šeli Piterman, kaže da fotografije Sebastijana Riča odražavaju položaj izbeglica u celom svetu.

“Na nekim fotografijama vidite patnju, tugu, gubitak, strah koji imaju svi prognani. Međutim ponekad možete videti i tračak nade” primećuje Piterman.

Ta nada, kaže Rič, može se videti u izbegličkom logoru u Južnom Sudanu , u kome su seljani pobegli od sukoba vladinih snaga i pobunjenika, takođe Rič pokazuje na jednu Sirijku koja je praznih ruku izbegla u Jordan, ali nije dozvolila da joj ta trenutno nametnuta situacija uništi život.

“U samo nekoliko meseci ona je u malenoj limenoj baraci otvorila radnju za iznajmljivanje venčanica. Kako je došla do materijala nemam pojma. Taj entuzijazam je fantastičan.”

Rič kaže da je zahvalan izbeglicama koje su mu dozvolile da ih fotografiše, čak i u najtežim momentima, kao jedna Sudanka koja je izgubila sina tek što je stigla u izbeglički kamp.

“Objektiv je neverovatno blizu njenom licu. Posle svih ovih godina neugodnog upiranja kamere u užasne momente tuđih života, poželeo sam da se povučem ali mi ona nije dozvolila. Rekla je mom prevodiocu: “Želim da se moja priča čuje, želim da se moj sin ne zaboravi.'”

Organizacija Ujedinjenih nacija za izbeglice se nada da će Ričijeve fotografije podići svest o jadnom i beznadežnom stanju izbeglica u svetu, posebno onih iz Sirije i Južnog Sudana.