Bujanovac, 24. april 2019. – U sklopu integracijskih aktivnosti APC sarađuje sa velikim brojem škola i lokalnih organizacija širom zemlje u kojima organizujemo zajedničke časove, druženja mladih, pokrećemo pitanja solidarnosti, odgovornosti lokalnih sredina u prihvatu izbeglica, svakodnevnim životom izbeglica zaglavljenih u našoj zemlji.

APC i kulturno udruženje „Dituria“ iz Bujanovca organizovali su 24. aprila susret mladih izbeglica smeštenih u prihvatnom centru u ovom gradiću na jugu Srbije i lokalnih volontera. Tom prilikom mladi Bujanovčani imali su priliku da čuju zanimljive priče i iskustva izbeglica, sa kojima APC radi od njihovog dolaska u Srbiju.

Bio je to jako emotivan skup. Volonteri su na početku skoro bez daha slušali potresne priče Ahmeda iz Avganistana i Parveza iz Pakistana.

Pričali su o toplom domu, ali i detinjstvu i odrastanju u strahu da će im neko usred noći sa pištoljima i puškama zakucati na vrata i odvesti na put bez povratka njihove najmilije. Zbog tih scena odlučili su da krenu tamo gde će imati bar malo sna. Sve grozote koje su ih pratile na putu iz Azije, nisu ih obeshrabrile, naprotiv sva ta, kako su rekli, necivilizacijska postupanja i ožiljci od policijskih pendreka sa granice Turske i Bugarske kod njih su učvrstili uverenje kako moraju da istraju. Zahvalni su stanovnicima Bujanovca, koji, kako mogu da vide, nisu u nekoj dobroj situaciji, ali žele da ih saslušaju, sa vidnim saosećanjem za njihove probleme.

Priča mladog bračnog para iz Irana, Hamida i Malihe, mnogim učesnicima susreta u prostorijama „Diturije“ ostaće duboko urezana u sećanje. Na početku su pričali o bogatstvu nacionalne kulture i običajima u ovoj velikoj zemlji. Očekivali su život dostojan čoveka 21. veka, porodicu sa puno preslatke dečice. Maliha je na akademiji zavrsila dizajn.

Crtala je lepu budućnost svoje porodice, imala velike snove. Međutim, nisu joj dozvolili da se zamišljena budućnost ostvari. Primorali su je da bira između posla iz snova i braka sa čovekom koji ne pripada jedinoj dozvoljenoj religiji u Iranu – Islamu. Izabrala je ljubav. Ali to je podrazumevalo i odlazak iz Irana. Godinu i po idu su na putu. Ne znaju kako, ali znaju kuda.

Kaže Maliha, idemo ka slici velike porodice sa puno dece koju smo ‘nacrtali, u Iranu. Dok je ona pričala u očima volonterki „Diturije“ pojavile su se suze. Maliha, jedna sićušna, ali odvažna mlada žena, odlučila je uz punu podršku svog supruga Hamida, da daleko od svog neba sagradi novu budućnost.

Kad je Maliha završila, u sali je nastao tajac. Kao da su svi u tišini želeli da još jednom u mislima pređu sa njom paklenu stazu čije je ishodište u trusnoj svakodnevici Irana.

Šta je pokazao povratak u sadašnjost?

Bilo je primetno obostrano zadovoljstvo zbog organizovanja ovog događaja.

Izbeglice kažu da im je drago kada imaju negde i nekom da ispričaju ne samo svoju „priču sa puta“, ali i da mlade ljude upoznaju sa državom iz koje dolaze i životom ljudi u njoj.

S druge strane, volonteri iz Bujanovca navode značaj ovakvih susreta sa migrantima, jer je to prilika da se vidi kako su u tim kolonama ipak ljudi, sa svojim snovima i svojim skicama budućnosti. Zajednički je zaključak da APC i „Dituria“ uskoro organizuju novi susret koji bi imao tematski karakter i na kome bi se iz više uglova osvetlio najaktuelniji izbeglički problem.

Naše višegodišnje iskustvo u radu u lokalnim sredinama pokazuje da jedino stvaranjem prilika za susret, za druženje, kada čujemo jedni druge, možemo stvarati tolerantnije društvo, razvijati empatiju prema izbeglicama, izbeglištvo videti kroz ljudske price a ne broj kao što često viđamo u diskursu o izbeglicama.