IZVOR | TANJUG 

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomo? tražiocima azila, Radoš ?urovi?, izjavio je da je izbegli?ka kriza samo vrh ledenog brega, a problem vidi u tome što, kako je rekao, ne postoji konsenzus u EU o tom pitanju. Zbog toga se, kaže, situacija svela na to da zemlje same pokušavaju da se izbore sa ovakvom krizom i gledaju da teret prevale na susednu zemlju.

?urovi?, koji je u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma govorio na panelu „Kada se nacije pokrenu: Neuspeh migracionih politika“, kaže da je pitanje kako iza?i u susret ovom problemu – da li postoje rešenja, ili ?e stvari biti prepuštene slu?aju.

„Tako ?e i dalje poga?ati Evropu samo na teži i dramati?niji na?in“, rekao je on u izjavi Tanjugu dodaju?i da sada nema zna?ajnijih izgleda da se formira zajedni?ka utemeljena i evropska politika.

Prema njegovim re?ima, postoji odsustvo snažnog autoriteta koji bi postavio pravilne temelje za rešavanje ovog problema, a dodatan problem su sami gra?ani EU, jer oni ne vide smisao u rešavanju i pomo?i migrantima na brži na?in.

„Svi pokušavaju da za sebe izbore najbolje uslove. Upravo u takvom razmimoilaženju kriza je iznenadila zatekla, a ovo je samo vrh ledenog brega i onoga što bi moglo da se desi. Talasa bi mogao da bude iniciran ne samo situacijom u Siriji, ve? i u drugim zemljama i eskalacijom krize“, rekao je on.

Sada umesto brzih reakcija i jasnog konsenzusa, rade se deobe po kvotama, navodi on i dodaje da se ?lanice EU gube u pokušavanju da ugase požar.

„Što je kriza bliže njihovim granicama, EU reaguje jer tu je nekako i najja?a i može da dosegne. Me?utim, u najve?im broju slu?ajeva zemlje su prepuštene same sebi i pokušavaju da stvari reše na svoj na?in. Zato smo svedoci velikih problema u Ma?arskoj, Hrvatskoj, regionu. Prosto, nijedna od tih zemalja ne veruje da ?e dobiti održivu pomo? sa nivoa Unije da može da prihvati ove ljude i da se situacija ublaži“, navodi ?urovi?.

Govore?i o zemljama Balkana, on je rekao da se ?ini da ni Gr?ka ni Makedonija nisu odgovorile na pravi na?in ovom izazovu, dok je Srbija prva u regionu postavila afirmativan pristup prema ovim ljudima.

„Postupci Srbije su za svaku pohvalu. Me?utim, ni Srbija ni pojedina?ne zemlje Balkana ne mogu da zaustave migraciju“, poru?io je on.

Što se ti?e Hrvatske i Ma?arske, Ma?arska pribegava kriterijumu koji nije human i nije za primer, ocenio je on, ?ime se preispituju vrednosti koje zagovara EU.

„Ako ma?arski primer posluži kao efikasan, za tim primerom može da krene i Hrvatska i u nekoj perspektivi i Rumunija, Bugarska u fazu ogra?ivanja, koja ne može da zaustavi migraciju, samo ?e da je zakomplikuje i da to postane hroni?an problem regiona koji ?e u najve?em broju slu?ajeva ovde i rešavati“, zaklju?io je ?urovi?.