IZVOR: Deutsche Welle  15.05.2014.

Italijanska mornarica spasava mnogo izbeglica. Međutim, ta zemlja na kopnu ne može više da se brine o njima – zbog nedostataka adekvatnih prihvatnih objekata i osoblja za obradu zahteva za azil.

Stariji čovek zastaje ispred bivšeg manastira u Via Oberdan u Palermu. „Izgleda napušteno, ali odnedavno je naseljen“, kaže on. „Stranci i beskućnici žive u toj zgradi. Tu se krije najmanje 50 porodica.“ Porodice iz Palerma, Eritreje i Somalije, žive tu bez dozvole, pozivajući se na jedan papin predlog. Franja je prošle godine rekao da bi mnogi prazni manastiri u Italiji mogli da se otvore za imigrante, i tako je biskup Palerma jednostavno odlučio da toleriše izbeglice.

Od početka 2014.godine, oko 25.000 ljudi, najčešće preko Libije, čamcima je krenulo prema Italiji. Najveći broj je italijanska mornarica pokupila kod sicilijanske obale i bezbedno dovela na kopno – kako bi se sprečila tragedija kao ona kod Lampeduze, 3. oktobra 2013, kada je stradalo 336 ljudi.

Od tada, na malom ostrvu nema više izbeglica. Logor je zatvoren, izbeglice direktno dovode na Siciliju u četiri male luke: Augusta na jugozapadu, Pozalo i Porto Empedokle na jugu i Trapani na zapadnoj italijanskoj  obali. Logori su odavno prepuni. Neretko na hiljade ljudi dolaze odjednom. Treba im obezbediti hranu i odeću, lekari moraju da ih pregledaju. Zatim sledi identifikacija i na kraju procesuiranje zahteva za azil. Ta procedura u Italiji često traje mesecima, ponekad čak i više godina. Da sve izbeglice žele da ostanu u Italiji, situacija bi bila još dramatičnija.

Cilj nije Italija

Ove godine ima sve više izbeglica iz Sirije. Mnogi pokušavaju da dođu do rođaka i prijatelja na severu Evrope. Često su to dobrostojeće porodice koje bi sebi mogle da priušte da u Evropu dođu avionom. Međutim, problem su vize. Zbog toga im preostaje jedino put preko mora, opasan po život. Kada uspeju da se domognu Sicilije, obično iz humanitarnih razloga dobijaju dozvolu boravka u Evropi.

Međutim, ne žele sve izbeglice da ostanu u Italiji, kao što je to propisano sporazumom iz Dablina. Pogotovu mladi imigranti iz afričkih ratnih zona, pokušavaju da izbegnu identifikaciju u Italiji i da što pre sami stignu do rođaka u centralnoj i severnoj Evropi. Zbog trenutnog haosa u izbegličkim kampovima, to i nije tako teško. Tu ljudi sa pravom na zaštitu i podršku i ne mogu da budu zatvoreni. Postojeći propisi sprečavaju mogućnost da se oni organizovano prime i integrišu u Evropu, tamo gde je za njih najbolje.