IZVOR:  Beta  9.novembar 2013.

Dvadesetogodišnji Abdu Rzak iz Mogadiša u Somaliji jedan je od azilanata koji je trenutno utočište i spas od rata u svojoj državi našao u Srbiji. Preko severne Afrike, Grčke i Crne Gore stigao je u Bogovađu kod Valjeva, na sat i po vožnje od Beograda.

– Sve što tražim jeste da, kada dođe zima, kada pada kiša, imam gde da se sklonim i gde da spavam – objašnjava Rzak, jedan od brojnih azilanata u Bogovađi.

To mesto je nekada bilo poznato kao centar u koji su deca iz osnovnih škola dolazila na rekreativnu nastavu, a danas je to selo sa oko 500 meštana i još oko 400 azilanata iz čitavog sveta. Najviše ih je iz Sirije, ali su u Srbiju stigli i iz Eritreje, Alžira, i ostalih udaljenih krajeva sveta. U Centru se zadržavaju od deset dana, do dva meseca, a krajnji cilj im je neka od zapadnih država.

U samom Centru boravi oko 160 azilanata, ali kapaciteti nisu dovoljni, pa u neposrednoj okolini, u šumi – u pocepanim šatorima, polusrušenim, trošnim barakama ili ukopanim zemunicama živi još 235 njih. Samo osmoro ima lična dokumenta, a njihova lična imovina sada se svodi na pocepanu, iznošenu garderobu, memljive dušeke i ćebad već istanjenu i pohabanu od upotrebe.

Abdu s grupom vršnjaka, koji ne znaju engleski, stoji ispred narandžastog i od zemlje isprljanog tankog šatora, koji je sada njihov dom.

– Prošle noći je padala kiša – kaže on za agenciju Beta – nadam se da neće i večeras.

U Bogovađi se ne oseća dobrodošao.

– Nije nam prijatno, osećamo da nas meštani ne prihvataju, plašimo se – priča Abdu.

Na put za neki bolji i sigurniji život pošao je još prošle godine iz Mogadiša.

– Ne znam ni sam, u ovakvim uslovima ne mogu ni da imam bilo kakve planove – objašnjava on svoju životnu situaciju.

Dok Rzak to govori, prilazi i jedan od azilanata i reporteru Bete pokazuje svoju praznu pumpicu za astmu.

Azilanti, smešteni u samom centru, imaju više sreće i mnogo bolje uslove za boravak. U čistom i toplom smeštaju ima i dosta male dece. U prizemlju Centra je i radionica u kojoj žene uče da šiju i tkaju.

– Sporazumevamo se rukama, nogama, kako znamo i umemo – objašnjava jedna od krojačica koja azilantkinjama pokušava da prenese svoje umeće.

U Centru kao prevodilac radi i Vladimir Sjekloća. On govori arapski i engleski, a nastoji i da azilante nauči bar osnovama srpskog jezika, kako bi mogli da komuniciraju sa lokalnim stanovništvom.

– Učim ih ono osnovno, da bar znaju šta da traže kada odu u prodavnicu, da ih prodavci ne gledaju ispod oka. Talentovani su, brzo uče, a najlakše je sa malom decom, ona najbrže usvajaju i najpravilnije izgovaraju nove reči – kazao je Sjekloća.

 Sa druge strane, tu su i meštani, koji su silom prilika dobili nove komšije, koje ne poznaju i sa kojima ne mogu lako da se sporazumeju. Shvataju da ih je muka dovela u Srbiju, ali se ipak brinu za svoju i bezbednost svoje dece. Žale se na to da je od kada su azilanti smešteni u Bogovađu skoro svaka vikendica obijena, da je pričinjena velika materijalna šteta, kao i da se kradu usevi, ubija stoka, pa i izazivaju požari.

– Mi nismo neki divljaci, ne želimo incidente, niti da ih napadamo, samo želimo da se sve ovo reši i za naše i za njihovo dobro – kazao je jedan od meštana Goran Đorđević, koji najavljuje mirne proteste tim povodom kako bi Vladi Srbije skrenuli pažnju na teško stanje u selu.

Saša Janković od vlade Srbije traži bolju organizaciju, a od Evrope pomoć. Centar za azilante nedavno su obišli i zaštitnik građana Saša Janković i komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks. Oni su zatražili od Vlade Srbije i evropskih zvaničnika da se što brže reši problem smeštaja azilanata u Srbiji.

Komesar SE je poručio da je došao da na terenu vidi kakva je situacija i stekne pravi utisak i da sada zna kakve poruke treba da prenese Vladi Srbije ali i evropskim zvaničnicima.

Janković je rekao da razume azilante, ali da razume i meštane koji, kako je ocenio, pokazuju veliko strpljenje i opravdano traže od Vlade Srbije da reši taj problem.

– Od Vlade Srbije tražimo da se bolje organizuje, a od Evrope tražimo da pomogne – rekao je Janković i poručio da od prizora u Bogovađi ne treba okretati glavu i da bi i on, da je u takvoj situaciji, tražio način da preživi.

– Ovi ljudi izvan Centra za azilante žive u nehumanim uslovima. Šta ćemo kada dođe zima, kada bude minus 20 – upitao je Janković.

Odgovora na to pitanje za sada nema.