Nemačka vlada nema više prepreka na putu za usvajanje kontroverznog Zakona o azilu. Na ključnoj sednici u Bundesratu, 19. septembra 2014. godine, Zeleni su ipak glasali da se Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikuju kao bezbedne države.

Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je danas saglasnost na zakon, kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina. Zelenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene tog zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

Ponudivši kompromis, savezna vlada u Berlinu je, na opšte iznenađenje, uspela da navede zeleno-crveno vladu Baden-Virtemberga da pristane na izmenu zakona i na taj način obezbedi neophodnu većinu u Bundesratu. Pred zgradom Bundesrata demonstriralo je nekoliko stotina ljudi za zadržavanje sadašnjih pravila azila za zemlje Balkana.

U složenoj raspodeli moći u Nemačkoj, vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata u Bundestagu ima apsolutnu većinu, ali je u Bundesratu situacija drugačija, tako da je današnjom saglasnošću pokrajine Baden-Virtemberg, gde je na vlasti partija Zeleni, koja je zapravo protiv ovog zakona, postignuta potrebna većina za usvajanje ovog zakona.

Bundestag je u julu 2014. godine odobrio zakon o sigurnim državama porekla: njime su Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikovane kao takozvane bezbedne zemlje porekla, a to znači da izbeglice iz tih zemalja mogu lako da se pošalju nazad u svoju domovinu. Čak i sada, velikoj većini podnosioca zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status. Time bi trebalo da se ubrza procesuiranje zahteva izbeglice iz kriznih država.

U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelara Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo tri balkanske države – Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija – proglase sigurnim zemljama, što će značiti da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne sedmice i, po pravilu, im se odbijatii status azilanta.

Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava, kritikuju, međutim, plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.

Kada je, međutim, reč o azilantima iz Srbije, pre par godina su čak i ministri zatevali da se zbog povećanog broja lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije preispita bezvizni režim tih zemalja sa državama, članicama EU.

I dok su nemački mediji pisali o „eksploziji“ broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj, statistika je pokazivala jasne podatke da je recimo, u januaru 2010. godine bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, a u septembru dve godine kasnije čak 1.395 zahteva za azil.

Za Nemačku su time nastajali visoki troškovi, prema određenim računicama, jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto…..

Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema ocenama predstavnika nemačkih institucija, stalo samo do toga da se prečicom i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.

Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva za građane Srbije nije utvrđen nikakav progon, već kako se navodi – lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.

Statistika, takođe, kaže da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 zahteva Roma.

Izemnama zakona je ujedno i olakšan pristup tržištu rada

Zeleni su u razgovorima sa saveznom vladom uspeli da se izbore za promene originalne verzije izmenjenog zakona. Tako se, na primer, posle četiri meseca boravka u Nemačkoj, ukida takozvana obaveza prebivališta, kojom je podnosiocima zahteva za azil bilo dozvoljeno da borave samo u jednom određenom okrugu.

Pored toga, oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i stranci koji imaju takozvani „duldung“, dakle čiji se boravak u Nemačkoj toleriše, imaće lakši pristup tržištu rada nego do sada.

Zabrana zapošljavanja u Nemačkoj važi samo prva tri meseca. Zatim, obe pomenute grupe stranaca, (oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i oni koji imaju „duldung“), mogu da rade na celoj teritoriji Nemačke već posle 15 meseci i ne moraju da čekaju da prođu četiri godine, kao što je to sada bio slučaj.

Osim toga, deo socijalne pomoći u naturi biće pretvoren u novčane doznake.

Uprkos tome, šefica poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, Katrin Gering-Ekart, kritikovala je taj kompromis kao „još uvek nedovoljan.“