Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 18 mart, 2025.godine – Navršilo se 3 godine od početka rata u Ukrajini i dodeljivanja privremene zaštite Ukrajincima koji su izbegli u Srbiju i ostali u njoj (odluka Vlade o privremenoj zaštiti je doneta 18.03.2022. godine). Kako zakonski ne postoji način da se ista privremena zaštita produži duže od 2 godine, postavlja se pitanje načina kako ce se privremena zaštita može dodeliti u 2025 godini onima koji su izbegli iz Ukrajine i žive u Srbiji.

Iako Zakon o azilu i privremenoj zaštiti ne predvidja mogućnost da se privremena zaštita produži duže od dve godine od dana donošenja odluke Vlade, Odlukom o izmenama i dopunama Odluke Vlade o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine („Službenom glasniku RS“, br. 21/2024) od 15.03.2024. godine, je predviđeno da se privremena zaštita produžava dok god postoji potreba/razlozi zbog kojih je doneta, što je u direktnoj suprotnosti sa članom 75 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.

Pošto se Odlukom Vlade ne može derogirati/menjati zakon kao viši pravni akt, a kako izmene zakona nisu usledile, te imajući u vidu da priroda zakonskog pojma privremene zaštite naglašava njen privremen, a ne trajni karakter, predlažemo da se izbeglima iz Ukrajine koji borave u Srbiji dodeli azil u obimu subsidijarne zaštite zbog toga što beže od rata i nasilja širih razmera u Ukrajini koji traje više od 3 godine, te kako bi mogli da trajno regulišu svoj položaj u našoj zemlji.

U prilog navedenom posebno stoji i činjenica da problem stalne neizvesnosti i produžavanja boravka i zaštite na godišnjem nivou stvara prepreke izbeglima iz Ukrajine da se u potpunosti uključe u lokalno srpsko društvo i lokalne sredine u kojima žive jer ne znaju hoće li morati da napuste zemlju i kada, imaju problema da produže zdravstvenu zaštitu, obrazovanje deci, problema da prekidaju i ponovo uspostavljaju radni odnos, te žive u stalnom strahu i pod snažnim su psihološkim  pritiskom od neizvenosti.

Privremena zaštita se po zakonu dodeljuje u izvanrednim okolnostima, kada državne institucije nemaju kapaciteta da odgovore na iznenadan i masovan priliv izbeglih lica u zemlju, a kako bi se dobilo na vremenu da se institucije reorganizuju i konsoliduju da mogu da preduzmu redovne procedure za odlučivanje o azilu tj. da sprovedu redovni azilni postupak.

Kako je prošlo više od 3 godine od početka rata u Ukrajini i prve Vladine odluke o dodeli privremene zaštite, Kancelarija za azil je u mogućnosti da svim licima koja su izbegla iz Ukrajine, a borave i žive u Srbiji, umesto privremene zaštite omogući podnošenje zahteva za azil i dodeli azil u obimu subsidijarne zaštite bez izuzetka i u kratkom roku. Ovo posebno jer je prošlo dovoljno vremena da se kapaciteti Kancelarije za azil unaprede i ona reorganizuje svoje operativne kapacitete i način rada, te odgovori na potrebu da se izbeglima iz Ukrajine omogući trajnija zaštita i boravak u Srbiji u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti.

U prilog navedenom stoji i činjenica da za sprovođenje azilne procedure izbeglima iz Ukrajine nije potrebna nikakva izmena zakona, skupštinska procedura, dodatna finansijska sredstva ili dodatni operativni ili drugi kapaciteti, već samo posvećen i profesionalan rad Kancenlarije za azil u za to određenom kratkom vremenskom periodu od najviše nekoliko meseci.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je ovu inicijativu podneo Graničnoj policiji Ministarstva unutrašnjih poslova, Kabinetu Ministra Unutrašnjih poslova i Kabinetu Predsednika Vlade Republike Srbije.