AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Mirjana Bobić
U novije vreme na prostoru Srbije (bez Kosova i Metohije) povećava se broj imigranata, i to iz više izvora. Jedno su povratnici, koji u sve masovnijem broju pristižu po osnovu Sporazuma o readmisiji. Enormno je povećan i broj tražilaca azila, mada su poslednji uglavnom u tranzitu ka zemljama EU odnosno Zapada. Srbija je nažalost označena i kao tzv kritična tačka Evrope u pogledu iregularnih migranata, uključujući i žrtve krijumčarenja žena i dece.
Iako demografske projekcije kao i empirijska iskustva bivših socijalističkih zemalja ukazuju da je na duži rok, tj u narednih nekoliko decenija, realno očekivati migracionu tranziciju u smeru imigracije, a posebno u momentu pridruživanja EU, čini se da je potrebna veća vizibilizacija i senzibilizacija fenomena da bi se išlo u susret ovim društvenim promenama, sa svešću da bi se privlačenjem imigranata pod pretpostavkom ekonomskog rasta i stabilizacije političkih prilika, ne samo kratkoročno kompenzovali nepovoljni demografski trendovi već i ublažila velika ekonomska zavisnost velikih grupa stanovništva. Osnovna ideja ovog priloga je da je imigracija jedna od razvojnih demografskih strategija, a da je za tu vrstu društvenih promena potrebna ne samo politička volja, odgovarajući institucionalni okvir i instrumentarijum, već i menjanje stavova i ponašanja domicilnog stanovništva, tolerancija i spremnost na suživot.
Studiju možete preuzeti OVDE
