Adaševci, 25. oktobra – Hamed ima 33 godine i gotovo ceo život je izbeglica. Pre 25 godina je pobegao sa porodicom iz Avganistana i od tada traži uto?ište. Sada je u prihvatnom centru u Adaševcima me?u ljudima sli?ne sudbine.
Nikada ne?u odustati od života u Evropi, kaže. Pokušava?u do kraja života.
U Holandiji su mu majka,brat i sestra. Supruga u Austriji. On pred vratima Evrope. I nada se.
Njegova gorka izbegli?ka pri?a po?ela je pre ?etvrt veka.
Ro?en je u jednom malom mestu na istoku zemlje. Kada je imao osam godina njegova porodica beži iz zemlje u kojoj besne sukobi i vlada teror Talibana. U Pakistanu su boravili pet godina, a onda idu dalje – u Iran. Tamo su živeli deset godina. Teško.
– Nije lako biti Avganistanac u Iranu, pri?a Hamed ne objašnjavaju?i. Pretrpeo je on toliko muka da ih ne gradira. Ne pri?a kako su posle 10 godina života u Irani stigli u Tursku. Samo navodi dane i godine koje su pojeli skakavci. Dva meseca u Turskoj. Onda preko mora stižu do Gr?ke.
-Tu smo tražili azil. ?ekali smo tri godine. Ali odgovor nije stizao. Moj otac je u me?uvremenu ostario. Po?eo je da misli o tome gde ?e umreti. Imao je ve? 80 godina i nije imao više vremena za novi život. Plašio se da ne?e više videti Avganistan. I vratio se. Majci nije dao. Rekao joj je – Ti idi sa decom.
Rastali smo se . Mi smo nastavili ka severu Evrope.
Hamed je u tom trenutku ve? imao 26 godine i odlu?uje da se odvoji od porodice. Majka, brat i sestra odlaze u Holandiju, on u Norvešku. Oni su dobili azil, Hamed nije imao sre?e. Posle šest godina ?ekanja definitivno ga odbijaju i deportuju u Avganistan u decembru 2015.
Kao argument je navedeno da je u Kabulu ( Hamed nije iz Kabula) bezbedno i da tamo može da živi.
-Ne mogu to da razumem, sleže ramenima. – Proveo sam u toj zemlji šest godina. Nau?io sam jezik, integrisao se, poznavao celokupan sistem, imao posao i vratili su me. Vratio sam se u zemlju koju jedva da sam pamtio.
Ostao je u domovini samo šest meseci. Ponovo beži. Ovaj put sa Emin, daljom ro?akom koju ženi i njenin detetom iz prvog braka. Putem koji je ve? jednom prešao stiže u junu ove godine do Srbije.
Bili su u Krnja?i, a krajem juna prešli ma?arsku granicu.
Hamed opet nije imao sre?e. Madjari otkrivaju da je deportovan iz Norveške i vra?aju ga nazad u Srbiju. Njegova žena Emin i dete nastavljaju dalje.
-Sada su u Austriji. Ušli su u azilnu proceduru. Ja pokušavam da im se pridružim. Pokušao sam osam puta da predjem ilegalno granicu. Hvatali su me, tukli, puštali pse na mene i vra?ali. Ali ne odustajem. Ne mogu da odustanem. Ostala su mi još 92 pokušaja. Nekako sam zamislio da ?u uspeti u slede?ih 100 pokušaja.
Ne prihvata našu sumnju da ?e teško uspeti da ostane u Norveškoj, da je to zemlja koja ne prihvata više izbeglice: „Ne, nije tako, dobra je to zemlja, hrabri se. – Mozda samo ja nemam sre?e u životu. Kako druga?ije da objasnim da su me deportovali iz Norveske, pa iz Madjarske… Možda me sada deportuju u Makedoniju? Možda je ipak do mene?“, pita se pomirljivo ovaj uporni i staloženi ?ovek. Izgradio je, ?ini se i identitet na iskustvu sakupljenom tokom 25 godina života bez domovine. Ponaša se kao ?ovek koji je „video svet, i upoznao puno ljudi“. Ohrabruje stalno svoju ženu, kaže, da živi slobodno da uživa i živi život dok ga ?eka.
– Neka uzme od života ono što joj on sada nudi. Do sada joj nije ništa ponudio. Ja ne dam ni da brine za mene. Pri?a sa ljubavlju i razumevanjem ?oveka koji je otkrio i zavoleo neki drugi svet i pokazuje nam fotografiju lepe žene koja je obu?ena vrlo moderno. Objašnjava: Naterao sam je da skine hidžab, ohrabrujem je da se ponaša kao Evropljanka. Javlja mi da poha?a ?asove jezika, ho?e da ide u teretanu, jer sam joj pri?ao kako žene u Norveškoj to rade…
Hamedu nije ostalo ništa nego da veruje da ?e njegovom izbegli?kom putovanju napokon do?i kraj. Da ?e živeti u svetu koji je zavoleo i kome veruje da pripada. Ne želi da sluša o zaklju?cima me?unarodnih konferencija o Avganistanu, sredstvima koja su izdvojena za popravljanje infrastrukture u ovoj rezorenoj zemlji kao na?in da se zaustave migracije, o najavi deportovanja oko 100.000 njegovih sunarodnika iz Evrope.
On je davno krenuo na ovaj put i, kaže, ne zna više da se vrati.