U okviru projekta Enhanced Legal and Psychosocial Protection of Asylum Seekers and Refugees in Serbia koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije, pravnici i psiholozi našeg APCCZA centra pružaju pravnu i psihološku podršku širom zemlje i deci bez pratnje roditelja. Deca bez pratnje, koja sama napuštaju svoje zemlje pokušavajući da spasu gole živote, na svom putu nekad bivaju smešteni u ZVDO Niš, u kojem borave kratak vremenski period pre nego što budu prebačeni u neki od centara za azil.

Ova deca, od kojih su neki adolescenti a neki tek napunili 10 godina, napuštena i ostavljena da se snalaze kako znaju i umeju, se često organizuju u grupe u kojima se osećaju sigurnije da dalje nastave neizvesno i rizično putovanje.

Tako je i grupa koju smo zatekli u ZVDO Niš nastala u Bugarskoj dok su pešačeći danima kroz „džunglu” pokušavali da se sakriju od policije. Predvodnik grupe, Morteza, objašnjava kako su uspeli da se ukrcaju na teretni voz, kojim su i prešli granicu ali da je jedan od njihovih prijatelja povredio nogu i da je zbog toga ostao. Nisu se od tad čuli sa njim. I ostalii dečaci podstaknuti Mortezinim hrabrim istupanjem počinju da se otvaraju.

Pričaju o „dogodovštinama” koje su zapravo situacije borbe za život, i ponosno navode kako su uspeli da ih prevaziđu. Spuštaju gard, šale se, veseli su, prija im da budu u centru pažnje ali i da ih neko razume i podseti na to koliko su zapravo izdržljivi.

Dajemo im i informacije o centru za azil u koji će biti uskoro prebačeni, kakav je smeštaj, koja pravila moraju da poštuju, šta će se sledeće desiti.
Par dana nakon susreta u Nišu srećemo najmlađe iz grupe u centru za azil koji nam trče u susret, viču „Hello miss!” i pozivaju da vidimo njihove nove sobe.