IZVOR: RTS  07. avgust 2015. 

U Srbiju svakodnevno dolaze ljudi koje je neka tamošnja oluja oterala iz svojih domova na Bliskom Istoku. Iako im je naša zemlja usputna stanica na putu ka EU, ovde ih ima sve više a pomoć im je sve potrebnija. U toku je nekoliko humanitarnih akcija prikupljanja hrane, vode, odeće, ali čini se da to nije dovoljno. Pomoći nema za sve.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve – hrana, odeća, sredstva za higijenu.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve – hrana, odeća, sredstva za higijenu.

„Ovde sam tri dana. Nije bilo hrane, dobio sam samo jednu kafu sinoć“, kaže jedan migrant. Drugi se pak žale zbog dece za koju nemaju mleka.

Poslednje dve nedelje dvadesetak volontera Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA obilazi izbegle.

„Mi ne možemo da damo hranu i piće svima, nego jednom malom delu ljudi, ali mislim da je pažnja i osećaj da je neko došao da ih poseti važnija od novca, hrane i toga što mi donosimo“, kaže volonterka Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Nikolina Bjelić.

Građani su se sami javili sa željom da pomognu, ističu u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„Ljudi ne žele da se slikaju, ne žele da pričaju o tome, ali često zovu našu kancelariju da donesu pomoć. To ne sme da prođe neopaženo i to je za svaku pohvalu. Sada je pitanje sistema da reaguje, solidarnost građana može donekle da pomogne ali za ove brojke koje dolaze potrebna je pomoć države i Crvenog krsta“, kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Solidarnost Beograđana vidljiva je na delu, saglasni su organizatori još jedne humanitarne akcije, koju je organizovao „Mikser“, a koja je simbolično počela na dan obeležavanja dvedesetogodišnjice operacije „Oluja“. Trajaće, kažu, dok god bude trebalo.

„Neko opšte mišljenje koje je vladalo među građanima Beograda jeste da uglavnom oni ignorišu problem, okreću glavu i ne čine ništa. Međutim, po našem iskustvu trebao je samo jedan mali poziv i veliki broj građana se uključio“, kaže Ivana Zarić, predstavnica „Miksera“.

Prihvatni centar u Preševu uglavnom je prva stanica izbeglima, a procene su da ih dnevno u našu zemlju uđe 1.000. Nekima je obezbeđen i obrok.

„Od Crvenog krsta i UNHCR-a dobijamo po 400 obroka dnevno. Pošto je taj broj već veliki, imamo kriterijume – uveli smo bonove, dajemo ženama i deci do 10 godina i oni su pokriveni tim bonovima“, rekao je Ahmet Alimi iz Crvenog krsta u Preševu.

Preko 62.000 ljudi je u ovoj godini zatražilo azil, a isto toliko ih je prošlo kroz Srbiju. Talas izbeglica bi, prema procenama stručnjaka, mogao da potraje još šest meseci.