IZVOR: Setimes  

Dok se talas emigranata koji prolaze kroz Srbiju povećava, Savet Evrope vrši pritisak da se sistem za azil ojača.

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Nils Muižnijeks, rekao je u decembru 2013. godine da je „video znake trenutnih napora srpskog sistema za azil” tokom svoje novembarske posete prihvatnom centru u Bogovađi, jednom od dva centra za azilante u Srbiji. „Potrebni su dodatni napori da bi se osiguralo da se ljudska prava svake osobe kojoj je potrebna međunarodna zaštita u potpunosti poštuju i štite”, kaže Muižnijeks.

Oko 4000 tražilaca azila iz Sirije, Somalije, Eritreje, Avganistana i Pakistana prošlo je 2013. godine kroz Srbiju na putu za zapadnu Evropu.

Dva centra za azilante u Srbiji, u Bogovađi i Banji Koviljači, su tokom novembra 2013.godine bili puni, pa zbog toga emigranti utočište tražili na ulicama i u šumama.

Mnogi građani pomažu tražiocima azila nudeći im odeću, novac, hranu i drugu pomoć.

„Građani nas zovu i pitaju nas šta mogu da urade. Iako je ekonomska situacija u Srbiji strašno loša, to nije prepreka za građane da podele šta imaju i da pomognu”, kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

         Azilanti koji nisu imali mesta u centrima za azil boravili su u šumi

Blogeri kažu da mnogi građani saosećaju sa onima koji beže iz svojih domova.

„Ti ljudi nisu ovde zato što to žele, već zato što su ih ratovi i beda naterali na to. Za neke od nas koji su to isto iskusili devedesetih, to je sličan scenario. Neki od njih će dobiti azil u državama EU, a neki će možda ostati ovde. Tako je bilo oduvek: migracija, asimilacija i život teče dalje”, piše da ne zaboravimo.

Kale se seća 1995.godine, kada su hiljade izbeglica došle u Srbiju.

„Isto smo radili u mom gradu 1995. godine. Imao sam 12 godina i otišao sa mamom da im odnesemo odeću, igračke, kuvali smo im i hranu. Nema ničeg lepšeg od trenutka kada vidite kad ljudi prestanu da se plaše za svoj život.”

Iako su načinjeni pozitivni napori, komesar Saveta Evrope za ljudska prava, Nils Muižnijeks, dodaje da „Kako bi se osigurao efikasniji sistem azila, koji je u skladu sa međunarodnm standardima, srpske vlasti posebno treba da povećaju smeštajne kapacitete; da uspostave zaštićene mehanizme skrininga koji bi bili u stanju da izađu u susret tražiocima azila, da unaprede funkcionisanje kancelarije za azil kao nezavisne jedinice u okviru MUP-a i da unaprede usklađenost procesuiranja zahteva za azil sa upravljanjem smeštajem.”

Đurović kaže da je solidarnost građana najvažnija poruka koju Srbija šalje.

„Solidarnost je jedna od najstarijih evropskih vrednosti i moramo da uradimo sve kako bismo pokazali da moralni princip ovde preovlađuje”, kaže Đurović.