Izvor: N1
Video: N1

Beograd, 09. novembar 2023– Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila bio je gost u emisiji Dan uživo, gde je pričao o trenutnoj situaciji sa migrantima u Srbiji.

On navodi da nakon akcije na severu, koju je sprovela policija i uhapsila nekoliko ljudi, a za koje postoji sumnja da su uključeni u krijumčarenje, određen im je pritvor i čeka se njihovo procesuiranje. Ostali ljudi koji su tada zatečeni na terenu i nisu imali veze sa krijumčarenjem prebačeni su u prihvatne centre.

Đurović govori da se ova akcija ni po čemu ne razlikuje od nekih sličnih ranije, odnosno ostaju napori predstavnika naših institucija da ljude pomere što dalje od granice EU sa Srbijom- Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom.

On naglašava da građani treba da znaju su ti ljudi oštećeni, njima se krijumčari i među kojima ima i dosta porodica. Oni se premeštaju južnije, da bi se oslobodio pritisak na granici EU. Ipak, on dodaje da se time ništa ne rešava.

’’Ti ljudi se prebace u prihvatne centre u Preševu ili negde drugde na jugu, ali već sutradan oni uz pomoć taksista i drugih krijumčara ponovo žele da se domognu granice’’, kaže Đurović.

’’Njima je ta granica poslednja stepenica pred željeni spas’’, navodi Đurović.

Pojašnjava da je na severu situacija vrlo specifična i rezultat je dugogodišnje politike zida i ograda. To je mađarska politika pushback-a.

Od početka godine, prema podacima APC-a, preko desetoro ljudi je stradalo u ovim sukobima, uglavnom pripadnika tih kriminalnih grupa. Đurović kaže da su to organizovane kriminalne grupe koje sve više involviraju domaće građane.

Za policiju je teško da se izbori sa takvim grupama, gde je mnogo ljudi uključeno. Tu je velika količina novca i brza zarada, pa su onda čitave sredine uključene u takav unosan posao, govori Đurović.

On naglašava da Mađarska nikako ne bi smela da krši sporazum o readmisiji koji Srbija ima sa tom zemljom i sa EU, i nikako guranje ljudi preko ograde nazad u Srbiju, u stotinama dnevno. Kaže da bi to značilo poštovanje najave, dokaza da je neko prešao granicu, sprovođenje ljudi na granični prelaz.

’’Ograda je jedan krajnje nehumani i sporan koncept za 21. vek i Evropu’’, smatra Đurović.

Dodaje da tim gurnutim ljudima, kojih bude i do 600 dnevno, krijumčari odmah pomažu, jer nema ni dovoljno kapaciteta da se prihvate u centre.

Đurović ističe da ne postoji međudržavna saradnja, ne postoje dobri međususedski odnosi, ne postoji sprovođenje sporazuma. ’’To je jedan prilično nehuman i necivilizacijski trend i ponašanje’’, kaže on.

Nedavno je postignut dogovor između Italije i Albanije da migrante koji budu spašeni na moru u italijanskim vodama, odmah pošalju u Albaniju, da tamo čekaju da njihovi zahtevi za azil budu obrađeni. Oni će biti smešteni u dve strukture koje će Italija izgraditi.

Ovaj dogovor, koji će trajati pet godina, nije u skladu sa međunarodnim pravom i predstavlja kršenje prava migranata, upozorio je Amnesty International.

Đurović ovo rešenje vidi kao kratkoročnu politiku namenjenu internim potrebama. ’’Outsourceovanje problema izbeglištva na drugu zemlju nije prihvatljivo, time se krše međunarodne norme i obaveze Italije’’, govori on.

Ovakve prakse pokazuju odsustvo solidarnosti u Evropi, a to je veliki problem. Globalna migracija može da se reši samo solidarnim merama, smatra Đurović.