priredio:APC foto:Frontex
Beograd,20. septembra – Na granicama Srbije bit će raspoređeni pripadnici Evropske agencije za graničnu i obalnu stražu, predvidjeno je sporazumom izmedju Beograda i Brisela, koji tek treba da bude ratifikovan.
Sporazum koji su potpisali evropski komesar za unutrašnja pitanja i migracije Dimitris Avramopulos i srpski ministar polivcije Nebojša Stefanović omogućava da Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu sprovodi granične kontrole na teritoriji Srbije u saradnji sa srpskom graničnom policijom radi jačanja spoljnih granica Unije.
Evropska komisija očekuje od svih država regije sklapanje takvih sporazum, a sporazum sa Srbijom je treći pokrenuti sporazum sa partnerima na Zapadnom Balkanu, posle Albanije i Makedonije.
U saopštenju Evropske komisje navedeno je da Evropska agencija za graničnu i oblasku stražu već može da raspoređuje timove i bude operativna na teritoriji zemlja koje nisu članice EU uz prethodne konsultacije EU i zemlje koja je u pitanju.
Prema novom predlogu Evropske komsiije Fronetks će do 2020.godine brojati 10000 ljudi i moći će da sklapa sporazume o saradnji i sa zemljama koje nisu u neopsrednom okruženju E
U Evropskoj Komsiji navode da je zadatak Evropske granične i obalske straža bolja zaštita spoljnih granica EU, efikasno upravljanje migracionim tokovima i obezbeđivanje visokog nivoa sigurnosti u EU.
U pitanju je operativni instrument čiji će pripadnici biti pod kontrolom zemlje domaćina, a radiće na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i presretanju pojedinca koji su granicu prešli nelegalno, objašnjavaju u Evropskoj komisiji.
Međutim, treba reći da oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, gde je i sedište regionalne kancelarije te organizacije za koordinaciju, te da ovaj sporazum treba da reguliše položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji
„Pretpostavka je da je to je potpisani sporazum redovan, tipski ugovor kojim se reguliše položaj službenika Fronteksa, nošenje oružja, njihov pravni status i imunitet, kao i uslovi u kojima oni rade u Srbiji. Takvi sporazumi podrazumevaju način angažmana službenika te organizacije, čije prisustvo treba da omogući koordinaciju sa našom i drugim policijama u regionu. Da budu na granici, na terenu, da zajednički deluju sa policijom a u hitnim slučajevima i posebnim okolnostima i da učestvuju u deportaciji ljudi.
Kada je reč o strahovima da bi posle potpisivanja sporazuma Srbija morala da gradi sabirne centre za migrante, valja imati na umu da u našoj zemlji već postoji 18 prihvatnih centara za te ljude i da oni sve više ostaju „zaglavljeni ovde bez obzira da li taj ugovor postoji ili ne.
Balkanska ruta nije zatvorena i ljudi i dalje dolaze sa juga i Srbiju migracije ne mogu da zaobidju. Ostaje da se vidi da li će Fronteks pomoći na terenu, ali i sa njima i bez njih mi moramo da imamo strategiju i predvidjanja kako ćemo da se bavimo tim pitanjem
Ovakvim sporazumom čiji je glavni cilj da se migracije zaustave van granica EU, raste i mogućnost da ljudi koji su na granicama i na terenu posvedoče o zloupotrebama koje se dešavaju na granici sa Madjarskom i Hrvatskom, jer taj sporazum donosi i klauzulu o poštovanju ljudskih prava migranata. Tako da bi ono što se dešava na tim granicama, gde ljude guraju nazad i maltretiraju, moglo da bude dokumentovano, pa će možda da se odustane od te prakse ili će medjunarodna javnost sada biti više obaveštena o tim dogadjajima.