IZVOR: The Parlament magazine jun 2014.

Kolektivna odgovornost Evropske unije je da obezbedi upravljanje migracijama na human i efiksanan i održiv način.

Ubrzo nakon što je more počelo da se otopljava broj migranata i azilanata koji pristižu na mediteranske granice Evropske unije samo u prvih 5 meseci 2014. godine dostiže ukupni broj migranata koji su pristigli morskim putem do Evrope u 2013. godini. Preko 3000 migranata i tražilaca azila koji su početkom maja 2014. godine pristigli na obale Sicilije uvećao je ukupan broj ljudi koji su morskim putem stigli do Italije od početka 2014. godine i koji je sada pramašio 40 000 ljudi.

Pored toga, više od 13 000 ljudi je ušlo na teritoriju Grčke a preko 2 000 je prešlo iz Maroka na teritoriju španske enklave Melilu. Među migrantima i tražiocima azila se nalazi i veliki broj žena u dece, koji se nalaze u posebno rizičnom položaju prilikom putovanja. Najmanje 2 750 maloletnika bez pratnje je pristiglo do Italije tokom 2014. godine.

Kompleksnost pitanja migracija preko Mediterana je rezultat konflikata, siromaštva, nejednakosti i nedosatka podrške ili ugrožavanja osnovnih ljudskih prava u zemljama porekla. Ovi faktori izazivaju nove prilive ljudi na obale Mediterana uprkos brojnim rizicima sa kojima se oni suočavaju tokom putovanja.

Prelazak preko Sahare dovodi do velike smrtnosti usled izgladnjivanja i nedostatka vode, dok oni koji prelaze preko Mediterana su u rukama i milosti krijumčara i izloženi su riziku od morskih oluja i utapanja.

Videli smo da pojačana kontrola granica u tranzitnim zemljama koje se nalaze na rubovima Mediterana i druge restriktivne mere nisu dale rezultate u smanjenju broja migranata koji pristužu ne jug Evrope. Naprotiv ove mere su samo dovele do kontraefekata, migranti su počeli da traže alternativne puteve i koriste mnogo opasnije rute a to ujedno i koristi povećanju mreža krijumčara i trgovaca ljudi.

Oni koji putuju preko Libije, nove glavne tranzitne zemlje ka Evropskoj uniji, suočavaju se sa hapšenjima, lošim uslovima u pritvoru i raznim zloupotrebama od strane policije kao što su silovanja, mučenja pa čak i smrtni slučajevi.

Situacija na Mediteranu nije krizna zbog povećanog broja migranata i prenaseljenosti kontinenta već zbog povećanog broja migranata kojima je potrebna zaštita i siguran i legalan put kojim mogu doći do Evrope.

Prvi prioritet je da se spasu životi. Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije najmanje 2 360 migranata se utopilo tokom 2013. godine od čega preko 700 u Mediteranu. Broj migranata koji se utopio u prvim mesecima 2014. godine se smanjio prvenstveno zahvaljujući operaciji Naše more (More Nostrum) koje je Italija pokrenula krajem 2013. godine posle tragedije kod Lampeduze.

Mnogo može da se postigne i pokretanjem inovativnih aktivnosti u zemljama koje se nalaze na migratornim rutama, informisanje i savetovanje migranata o opasnostima i rizicima sa kojim se suočavaju na putu kao što su krijumčarenje i trgovina ljudima, alternativnim načinima migracija osim ilegalnih migracija, opcijama legalnih migracija kao i programa dobrovoljnog povrataka i zaštitnih mera za migrante.

Ujedinjenje porodice, programi naseljenja unutar zemalja Evropske unije, programe preseljenja su efikasne mere raspodele odgovornosti između zemalja Evropske unije i omoguće sigurne mogućnosti za one koji treže međunarodnu zaštitu u Evropskoj uniji.

Konačno, samo ujednačena, sveobuhvatna i zajednička migratorna politika, jedini je način da se obezbedi siguran migratorni put i da se smanje ilegalne migracije i njeni negativni efekti.