U godišnjem izvestaju međunarodne organizacije Human Rights Watcha za 2013. godinu o stanju ljudskih prava u zemljama članicama Evropske unije je navedeno da su ksenofobija, rasizam i diskriminacija i dalje ozbiljni problemi u zemljama Evropske unije, pri čemu se u posebnom riziku nalaze Romi, migranti i tražioci azila.

U 2013. godini zemlje Evropske unije su uradile poslednji korak ka kreiranju Zajedničkog evropskog sistema azila kada je juna 2013. godine Evropski parlament usvojio „azilni paket„ uključujući dopunjenu verziju Dablinske regulative, Direktive azilne procedure i Direktive za smeštaj tražilaca azila. Iako azilni paket sadrži blagi napredak, sa druge strane pruža široke osnove za pritvaranje tražilaca azila, ne obavezuje države članice da obezbede besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila u prvom stepenu i propustio je da zaštiti tražioce azila koji se nalaze pod posebnim rizikom, kao što su maloletni tražioci azila bez pratnje i žrtve torture, od ubrzane procedure za razmatranje azilnog zahteva.

Dablin III koji je stupio na snagu u junu 2013. godine je zadržao opšte pravilo da prva zemlja ulaska u EU odgovorna za razmatranje zahteva za azil ali i unapredila neke od odredbi kao što su pravo na dobijanje informacija, pravo na lični intervju i pravo na žalbu na rešenje o prebacivanju u drugu zemlju. Zemlje članice Evropske unije sada moraju da procene rizik od nečovečnog ili drugog ponižavajućeg ponašanja pre prebacivanja tražioca azila u drugu zemlju. Evropski sud za ljudska prava je u junu 2013. godine doneo presudu da zemlje članice Evropske unije moraju da razmatraju zahtev za azil maloletnog tražioca azila koji se nalazi na njihovoj teritoriji bez obzira da li je to lice pre podnelo zahtev za azil u nekoj drugog državi. U septembru 2013. godine, Evropski parlament je pozvao na kreiranje strateških smernica za bolju zaštitu maloletnih tražilaca azila bez pratnje van postojećeg Akcionog plana Evropske komisije, ali je takođe i Visoki komesar za ljudska prava saveta Evrope, Nils Muižnieks u par navrata podsetio države članice na prvenstveno razmatranje najboljeg interesa deteta prilikom razmatranja migracionih politika.

U novembru 2013. godine Evropski sud za ljudska prava je doneo presudu da razlog za azil može biti i seksualna orjentacija ukoliko tražilac azila dolazi iz zemlje gde su na snazi zakoni koji kriminalizuju istopolne zajednice.

Države članice su usvojile potpuno različite pristupe prema azilantima koji dolaze iz Sirije, na primer dok je Švedska saopštila da će odobriti stalno nastanjenje Sirijcima kojima je prethodno odobrena zaštita, Grčka pokušava da veliki broj sirijskih izbeglica vrati nazad u Tursku.

U junu 2013. godine Evropska komisija i visoki predstavnici za spoljne poslove zajedno su pozvale sve zemlje članice na sveobuhvatan pristup sirijske krize, fokusirajući se na humanitarnoj pomoći za izbeglice u susednim zemljama.

Tokom 2013. godine je primećeno povećanje migracija pomorskim putem, sa preko 35 000 migranata i tražilaca azila koji su brodovima došli do Evrope do oktobra 2013. godine. Procenuje se da se preko 500 ljudi utopilo u prvih deset meseci 2013. godine, uključujući oko 360 migranata koji su se udavili u oktobru 2013. godine kod ostrva Lampeduze.