IZVOR: Euro Activ 20. novembra 2013.

Evropska komisija indirektno je upozorila Grčku i Bugarsku da prestanu da odbijaju sirijske izbeglice na granicama sa Turskom, što su prethodno od te dve članice Evropske unije tražile i Ujedinjene nacije. Grčka i Bugarska ne samo da ne primaju izbeglice iz ratom opustošene Sirije, već i dižu ograde na „kritičnim“ delovima granice. U Komisiji kažu da svaka članica može sama da izabere kako će čuvati granicu ali i poručuju da dizanje zidova ne rešava problem i da zaštita granica mora da bude u skladu sa međunarodnim i evropskim pravom.

Visoki komesar za izbeglice UN, Antonio Gutereš, je 15. novembra 2013. godine pozvao Grčku i Bugarsku da ne odbijaju na granici Sirijce izbegle iz ratom razrušene zemlje.

Bugarske vlasti navodno su se pohvalile da odbijaju izbeglice na granici.

Prema sajtu bugarske Vlade, ministar unutrašnjih poslova Svetlin Jovčev, koji je i zamenik premijera, rekao je da je samo u jednom danu sprečen ulazak u zemlju 100 ljudi a prethodno i više od 150.

Stotine policajaca su poslate na bugarsku granicu sa Turskom kako bi zaustavile potencijalne imigrante.

Grčko-turska granica je dugačaka 130 kilometara i zaštićena od ilegalne imigracije, osim na delu u dužini oko 20 kilometara u blizini Orestijade i turskog grada Edirne, na mestu gde reka Marica prelazi granicu.

Procenjuje se da su na tom delu granice 2011. i 2012. godine u EU ulazile hiljade imigranata nedeljno.

Vlasti Grčke nedavno su podigle ogradu na tom prostoru finansiranu iz sredstava EU. Komisija nije odobrila taj plan ocenivši da su zidovi i ograde bili „privremene mere“ na koje ne treba da se troši novac poreskih obveznika EU.

Grčke vlasti su 2007. godine odlučile da uvedu „zatvorene centre“ u kojima će stanovati ilegalni imigranti u deset regiona u zemlji.

Kako se navodi, osiromašena Bugarska jedva izlazi na kraj sa oko 7 000 izbeglica iz Sirije a još ih je mnogo koji nastoje da uđu u zemlju.

I Bugarska i Grčka počele su da prave ograde na granicama sa Turskom. Grčka je podigla 12,5 kilometara dug zid na „kritičnom“ delu granice sa Turskom u blizini grada Orestijade a Bugarska je objavila da planira gradnju slične, 30 kilometara duge, ograde kod grada Elhovo.

Mikele Čerkone (Michele Cercone), portaparol evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem (Cecilia Malmström), rekao je da je odbijanje ljudi koji traže azil protivno zakonima Evropske unije i međunarodnim zakonima.

„Odgurivanje jednostavno nije dopušteno. To nije u skladu sa EU i međunarodnim obavezama. Članice ne mogu i ne treba to da rade“, istakao je Čerkone.

Na pitanje koliko su zakoni protiv odbijanja (izbeglica) u skladu sa činjenicom da je više članica EU podiglo zidove ili ograde na granicama, Čerkone je priznao da zemlje EU imaju slobodu da odluče kojim merama će štititi granice.

„To je svakako njihov izbor. Ali, uvek smo govorili da zidovi neće rešiti problem. Ono što rešava problem je dosledno upravljanje prilivom migranata i tražilaca azila“, kazao je portparol evropske komesarke.

Čerkone je objasnio da to podrazumeva da su članice EU u stanju da upravljaju tim prilivom poštujući u punoj meri osnovna prava i međunarodne i evropske obaveze.

„Niko ko dođe do teritorije EU i traži azil ne može da bude vraćen ili da mu se oduzme ta mogućnost (da traži azil)“, rekao je Čerkone dodajući da to proističe iz osnovnih vrednosti na kojima je EU izgrađena.

Odgovarajući na pitanje da li je poruka Komisije bila posebno upućena Bugarskoj i Grčkoj, Čerkone je istakao da je to poruka svim članicama.

Visoki komesar UN-a za izbeglice,Antonio Gutereš, će posetiti Bugarsku 22. novembra 2013. godine a pratiće ga evropska komesarka iz Bugarske, Kristalina Georgijeva, koja je zadužena za humanitarnu pomoć i odgovor na krize.