IZVOR: Danas 1.avgust 2013.
„Da bi se unapredila ljudska prava migranata u EU, ali i zemljama u njenom okruženju, neophodno je pre svega poštovati evropske i međunarodne zakone o ljudskim pravima. Takođe, potrebno je da sve države ratifikuju Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima radnika migranata“ izjavila je Karolin Intran, portparolka kampanje Frontex Exit.
“ Migracioni sistem u Evropi ne bi trebalo da bude zasnovan na sve većem pooštravanju represije uz objašnjenje da se to čini zarad bezbednosti evropskih građana. Takvom politikom stvara se začarani krug čija krajnja konsekvenca može biti jedino netolerantnije i fragmentiranije društvo. Međutim, ovakav trend izgleda da ne brine evropske političare, naprotiv“ kaže Karolin Intran iz Frontex Exita, kampanje koja je pre nekoliko godina pokrenuta kao opozicija Frontexu – Evropskoj agenciji za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država članica Evropske unije.
Logo kampanje Frontex Exit
Frontex Exit ističe da nisu jasne nadležnosti Frontexa, ko je odgovoran u slučaju kršenja prava migranata i koji su efikasni mehanizmi koji im prava garantuju. U kampanji Frontex Exita ukazuje se da su operacije Frontexa visokorizične za migrante, a pogotovo za tražioce azila koji su zaštićeni Ženevskom konvencijom iz 1951.godine, koja zabranjuje proterivanje onih koji traže zaštitu. Tvrdeći da se „povrede prava ne mogu predvideti“, Frontex nije uključio preventivne mere u svoju strategiju, čak ni za posebno osetljive grupe poput maloletnika. Agencija smatra da to nije njena odgovornost. Nijedna mera nije preduzeta da se osigura da migranti neće biti subjekti nehumanih postupaka u zemljama koje su potpisale ugovor sa Frontexom, ističu u Frontex Exitu.
“ Mi nemamo čarobnu formulu za rešenje problema, ali smo sigurni da politika EU treba da bude suprotna onoj koju sada vodi. Odnosi sa neevropskim zemljama moraju da budu zasnovani na sasvim drugačijem pristupu ljudske mobilnosti “ objašnjava Karolin Intran.
Prema podacima Frontex Exita, od 1993. godine do 2011. godine je 16.000 ljudi poginulo pokušavajući da se dokopa Evrope. Aktivisti Frontex Exita ističu da Evropska unija ne čini ništa kako bi osigurala da osobe, koje su zbog sporazuma o readmisiji vraćene u zemlje koje često nemaju zakonske okvire i demokratsku tradiciju, budu tretirane u duhu ljudskih prava.
Među ciljevima Frontex Exita jeste da ukaže na poštovanje ljudskih prava migranata – pored ostalog prava na azil i na zaštitu od mučenja i okrutnih postupaka. Kršenja tih prava jesu posledica delovanja Frontexa, smatra Intran.
„Posebno su problematična proterivanja zajedničkim letovima i ugovorna kontrola migracije između EU i trećih zemalja, zatim neodgovarajuće korišćenje ličnih podataka, nedostatak kontrole vatrenog oružja i upotrebe sile“ kaže pravnica Eva Otavi, koja godinama radi na pitanjima prava migranata u EU.
Jasno je, navodi Eva Otavi, da je Frontex nespojiv sa pravima migranata, te da zbog toga tu agenciju treba „denuncirati“ i potom ukinuti: “ Aktivnosti Frontexa koje nisu potkrepljene dovoljnim garancijama o poštovanju ljudskih prava apsolutno moraju biti suspendovane, posebno operacije presretanja migranata na moru i proterivanja zajedničkim letovima.“
U Egeju se udavile 24 osobe
Najmanje 24 osobe su se utopile u noći između 30. jula i 31.jula 2013.godine kada je brod koji je prevozio ilegalne imigrante u Evropu potonuo u blizini zapadne obale Turske. Kapetan broda poslao je u noći između utorka i srede poruku obalskoj straži: „Tonemo. Na brodu je 30 ljudi“, a zatim se veza prekinula, objavila je agencija Dogan. Turska obalska straža je 31.jula 2013.godine izvukla 24 tela i spasila 12 imigranata, čije nacionalnosti za sada nisu objavljene.
Potonuli brod najverovatnije je prevozio ilegalne imigrante do grčkog ostrva Lezbos. Turska je postala središte za ilegalne imigrante koji žele da se domognu Evrope u potrazi za boljim životom. Susedna Grčka je najčešća ulazna tačka za one koji žele da uđu u zemlje Evropske unije.