Izvor: The Guardian  Foto: Anadoly Agency

Ankara, 05. septembar 2019. – Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je da će „otvoriti kapije“ kako bi omogućio sirijskim izbeglicama da napuste Tursku i odu u zapadne zemlje, ukoliko se uskoro ne uspostavi kontroverzna „sigurna zona“ u Siriji.

Erdoganova izjava dolazi usred sve veće tenzije sa Vašingtonom zbog zastoja u uspostavljanju sigurne zone – koju je predložio Donald Trump – kao i zbog uloge kurdske milicije YPG (Yekîneyên Parastina Gel) koja je ključni saveznik SAD u Siriji, a koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Zvaničnici iz Ankare najavljuju da će samostalno prebaciti svoje trupe u sigurnu zonu ukoliko se ne postigne napredak u pregovorima.

Uzimajući u obzir da se u Turskoj trenutno nalazi oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica, Erdoganova pretnja otvara mogućnost ogromnog broja novih dolazaka u Evropu, u odnosu na koji bi i nedavna migrantska kriza na svom vrhuncu izgledala mala.

Ozbiljno upozorenje izrečeno je u obraćanju zvaničnicima Erdoganove vladajuće stranke, nakon što su humanitarne organizacije upozorile da su uslovi u opkoljenoj sirijskoj pobunjeničkoj enklavi Idlib „hobsovski“ i da se situacija u Idlibu približava „kamenom dobu“.

„Bićemo primorani da otvorimo kapije. Ne možemo biti prisiljeni da sami nosimo ovaj teret ”, rekao je turski predsednik.

Erdoganova pretnja je imala veliki odjek u Grčkoj, gde su vlasti zabeležile veliki porast u broju ljudi koji su stigli na ostrva u Egejskom moru.

Više od 12.000 potencijalnih tražilaca azila stiglo je u Grčku u julu i avgustu.

Prošle nedelje, oko 650 ljudi je stiglo na Lezbos u jednom danu, a državni ministar civilne zaštite rekao je Guardian-u da krijumčari postaju sve smeliji i da koriste „mnogo bolje i brže“ čamce da bi prešli iz Turske.

Erdogan je sve više nezadovoljan stavom Vašingtona i EU zbog problema vezanih za sirijske izbeglice, tvrdeći da je Turska potrošila 40 milijardi dolara za njihovo zbrinjavanje, kritikujući zapadne zemlje, uključujući i Evropsku uniju zbog toga što nisu ispunile svoja obećanja.

Prema sporazumu između EU i Turske iz 2016. godine, EU je obećala Ankari 6 milijardi evra u zamenu za veći  nadzor nad izbeglicama koje napuštaju tursku teritoriju da bi otišle u Evropu, ali Erdogan je rekao da je do sada stiglo samo 3 milijarde evra.

Nakon sporazuma sa SAD početkom avgusta o uspostavljanju kontroverzne sigurne zone u Siriji, Turska je frustrirana onim što smatra odugovlačenjem od strane Vašingtona.

Sigurnu zonu prvobitno je predložio američki predsednik Donald Tramp, a konačno je dogovorena 7. avgusta.

Erdogan je sigurnu zonu posmatrao kao lokaciju na koju bi sirijske izbeglice iz Turske mogle biti premeštene.

Glavna linija sukoba između Ankare i Vašingtona tiče se sudbine kurdske milicije YPG, koja je bila ključni deo snaga koje podržavaju SAD i koje su se borile protiv Islamske države. Turska YPG smatra terorističkom organizacijom.

„Mi smatramo da bi trebalo formirati takvu sigurnu zonu gde možemo graditi prave gradove umesto naselja sa šatorima koje imamo sada. Hajde da ih odvedemo u sigurne zone“, rekao je Erdogan u svom govoru u Ankari.

„Dajte nam logističku podršku i možemo da gradimo stambene objekte i do 30 km unutar teritorije na severu Sirije. Na ovaj način možemo da im pružimo humane uslove života.

„Ili će se ovo dogoditi ili ćemo morati da otvorimo kapije“, rekao je Erdogan i dodao: „Ili ćete nam pružiti podršku ili ćete nam oprostiti, ali mi nećemo sami da nosimo ovaj teret. Nismo dobili pomoć međunarodne zajednice, naročito Evropske unije. “

Situacija je naročito teška za Grčku, koja je gurnuta u prvi plan jer su druge rute za krijumčarenje ljudi u Evropu postale komplikovanije.

Grčka vlada desnog centra. koja je obećala da će zauzeti čvršći stav od svojih levičarskih prethodnika po pitanjima jačanja patrola na moru i deportovanja „ilegalnih migranata“ nazad u Tursku, održala je hitan sastanak gde se razgovaralo o tome kako bolje koordinisati odgovor na povećan broj dolazaka migranata.

Prošle nedelje je ministar spoljnih poslova Nikos Dendias pozvao turskog ambasadora kako bi izrazio protest zbog porasta broja dolazaka u Grčku iz Turske prošle nedelje.

Grčki zvaničnici nezvanično kažu da misle da je turska politika otvorenosti i saosećanja prema izbeglicama na svom kraju i da su sve više zabrinuti da bi se na grčkim obalama uskoro mogla odigrati nova kriza.

„Veliko je pitanje šta sledi posle sporazuma između EU i Turske“, rekao je grčki ministar civilne zaštite Michalis Chrysochoidis, pozivajući se na skoro isticanje sporazuma između EU i Turske krajem godine.

„Trenutno niko ne zna šta će se dogoditi.“