Lezbos, Atina 12.april  –  Makedonije i Gr?ke razmenjuju optužbe povodom izbegli?ke krize i sukoba koji je ovih dana izbio na gr?ko makedonskoj granici kada su izbeglice iz Idemenija koje duže od mesec dana ?ekaju u uzaludnoj nadi da ?e granica biti otvorena, pokušali da je probiju na silu. U sukobu, kako su izvestili Lekari bez granica, povre?eno je najmanje 260 migranta kad je makedonska policija upotrebila suzavac i gumene metke kako bi ih spre?ila da u?u u Makedoniju.
Gr?ka je kritikovala makedonske vlasti zbog koriš?enja gumenih metaka i suzavca na granici sa Gr?kom, ocenivši da je upotreba sile protiv migranata „opasna i za žaljenje“, dok Makedonija optužuje Gr?ku da ne reaguje kako bi spre?ila stotine imigranata i izbeglica da pre?u grani?ni prelaz izmedu dve zemljei i zahteva da angažuje svoje policijske snage kako bi se spre?ilo ono što se zove „nasilni nemiri migranata.

Reagovale su i brojne humanitarne oraganizacije uz upozorenje da primena sile protiv ljudi koji beže od ratova i kojima je potrebna pomo?, nanosi štetui izbeglicama i ugledu Evrope.
Me?utim, Gr?koj je potrebno mnogo više od obi?nih konstatacija. Ova zemlja u kojoj se trenutno nalazi oko 55.000 izbeglica i na ?ija ostrva i dalje, uprkos prvim deportaicajama ljudi koji su stigli preko Egejskog mora posle 20. marta, pristižu nove, suo?ava se brojnim problemima, nakon zatvaranja balkanske rute i primene sporazuma izme?u EU i Turske.
U Idomeniju oko 11.000 izbeglica ( nevladine institucije i mediji tvrde da ih je i 15 000) koji još uvek veruju da ?e granica biti otvorena i koji nisu spremni da presele u izbegli?ke kampove u Gr?koj, napeta je. Na gr?ka ostrva poslednjih dana stiže manji broj migranata, ali od njihov broj prešao cifru od 6000. Ve?ina ne želi da bude vra?ena u Tursku pa je najve?i broj njih podneo zahtev za azil.
Sa tolikim brojem zahteva , i nedostatkom osoblja i prevodioca za obradu podataka, proces bi mogao trajati mesecima, otežavaju?i tako napore Evrope da u sporazumu sa Turskom o vra?anju izbeglica prispelih u Gr?ku posle 20. marta, zaustavi izbegli?ki talas ka Evropi.
-Bi?e teška nekoliko slede?ih meseci, upozorava Marija Stavropoulou, direktor gr?ke službe za azil.
– Radi se o ljudima koji govore 70 razli?itih jezika, a mnogi su putovali u Gr?ku bez papira jer su bježali od rata. Registracija tolikog broja ljudi i obrada njihovih zahteva prevazilazi sposobnosti gr?kih službi. Od 400 službenika za migracije koje je obe?ala EU kao pomo? u Gr?ku je za sada stiglo samo 30, dodatno angažovanom lokalnom osoblju potrtebno je nekoliko meseci za obuku, nedostaju prevodioci…
Zbog toga su deportacijeizbeglica iz Gr?ke u Tursku, zapo?ete 4.aprila , privremeno zaustavljene. 
U prošli ponedeljak je u Tursku brodom sa ostrva Lezbos i Hios deportovana grupa od 202 uglavnom pakistanskih i avganistanskih migranata. Visoki komesar UN za ljudska prava upozorio je da je gr?ka policija „zaboravio“ da procesuiraju zahteve za azil od 13 od 202 azilanata.
„Grci tražili mnogo pomo?i ali do sada nisu dobili“, rekao je Jonas Hagensen iz organizacije Ljekari bez granica nakon obilaska glavnog izbegli?ki kamp na Lezbos. „Oni nemaju dovoljan broj ljudi .“
Na Hiosu, južno od Lezbos, gr?ke vlasti su se borili da se registruju i obrade zahteve za 1.200 ljudi koje drže u logoru na ostrvu.
-Životni uslovi su se pogoršali: ljudi spavaju napolju, nema dovoljno hrane za sve ljude; postoji nedostatak pristupa osnovnim uslugama i informacijama. Me?u ljudima koji dolaze na gr?ke obale su i žrtve mu?enja, silovanja, osobe sa post-traumatskim poreme?ajem, trudnice i žene koje su nedavno rodile. One ne bi smele da budu u zatvorenim objektima, rekla je Katerina Kitidi izbegli?ke agencije UN.
Evropski zvani?nici poput francuskog ministra za evropska pitanja Harlem Desir pozivaju izbeglice iz Sirija i Irak da prate zakonske procedure za traže azil u Evropi, a ne rizikuju svoje živote i preko opasnog mora prelaze u Gr?ku . On poru?uje da ih taj put vodi samo nazad u Tursku , jer su balkanske zemlje severno od Gr?ke zatvorio svoje granice.