autor: APC | foto: APC  

Adaševci, 21. decembar – Osmogodišnji Sulejman,  jedno od  šestero dece porodice Naziri iz Avganistana doživeo je pravu dramu  u no?i izme?u nedelje i ponedeljka. Sude?i po reakciji dvojice voza?a koji su ovu porodicu dovezli iz Preševa u Adaševce, a onda posle na železni?ku stanicu u Šid, gde su se ukrcali u voz za Hrvatsku, njihov šok nije bio ništa manji  kada su po povratku u Preševo u praznom autobusu pronašli pod sedištem malog Sulejmana kako spava.

Susre?emo se sa njima u Adaševcima u tri sata posle pono?i. Izlaze iz autobusa i za ruku vode uplašenog i potpuno razbu?enog de?aka. Pri?aju nam da su sa putnicima iz Preševa ?ekali duže od osam sati da u Šid stigne voz iz Hrvatske i da su sa ostalih deset autobusa oko pono?i i oni krenuli prema železni?koj stanici. Tu su se ve? umorni i pospani ljudi iskrcali i ušli u voz za Slavonski Brod. Oni, tako?e umorni i pospani, krenuli su nazad za Preševo. Zaustavili su se u Dobanovcima da predahnu i o?iste autobus. Bilo je nešto iza jedan sat posle pono?i kada su, sklup?anog pod sedištem u mirnom de?ijem snu, pronašli malog Sulejmana. Kažu, silno su se uplašili: samo dete, ne mogu se sporazumeti sa njim, kako ?e ga utešiti, kako na?i roditeljje… Zvali su odmah policiju i dobili uputstvo: vra?ajte se u Adašece.

Umorni i zabrinuti pri?aju u glas šta se desilo. Miluju de?aka po glavi. Ne razumeju se, ali vidi se da su ga sve vreme u autobusu osmehom umirivali. De?ak se osvr?e i vidimo prepoznaje mesto na kome jetokom dana proveo oko osam sati. ?ini se da mu to uliva neku sigurnost. Zovemo socijalnog radnika, prevodioce. Saznajemo da se zove Sulejman. Ne pla?e, ali o?igledno je da se bori sa suzama i strahom. Trudi se da se ponaša kao odrastao ?ovek. Traži da ga stavimo na prvi autobus da ide dalje. Želi da ostavi utisak da sam donosi odluke vezane za njega.  Ne buni se kada mu kažemo da ne može tako, da prvo treba da prona?emo njegove roditelje,  da obezbedimo da ga ?ekaju…

Kre?e potraga. Komesarijat za izbeglice, oraganizacije na terenu…Javljaju iz Šida i Slavonskog Broda da niko nije prijavio razdvajanje od deteta. Iz Slavonskog Broda kažu da je u vozu iz Šida ?ovek iz UNHCR-a i da ?e ga kontaktirati da pokuša da identifikuje Sulejmanovu porodicu.

Dok ?ekamo vesti Sulejman u sobi namenjenoj za decu u Adaševcima crta i hrabro krije nestrpljenje i strah. Ne pravi nikakave scene. Miran je, ali odbija hranu. ?ak i slatkiše, banane, mandarine… Svi pokušavaju da mu odvrate pažnju od brižnih misli, a on sa nevi?enom pažnjom i koncentracijom crta ra?unaljku koja stoji pred njima na stolu. Verovatno se fokusirao,  da ga i pažnja koju mu pružamo ne omekša i raspla?e.

Kroz sat vremena stiže vest: porodica Naziri prona?ena u vozu. U Slavonskom Brodu ?e majka, otac,  ?etiri sestre i brat ?ekati Sulejmana. Kako su ga zaboravili, da li su u vozu koji nije krenuo odmah otkrili da ga nema, zašto nekog nisu alarmirali… pitanja su na koja  nemamo odgovor. Traži?e ih verovatno mali Sulejman.

Njegov voz ka Slavonskom Brodu krenuo je ujutro u osam sati . Ušao je sa pratiocem. Maše bez osmeha. Još uvek nije sasvim miran. Ne?e to ni biti dok se ne susretne sa svojima. Verovatno ?e tek tada ovaj mali, veliki ?ovek pustiti suzu.

Ostavlja nam za uspomenu crtež koje je nastao u jednoj izbegli?koj no?i u zemlji kroz koju je prošao putem za koji njegova porodica veruje da je put spasa.